Више од игре

Шта то спаја Југославију, Лос Анђелес, Аустрију и Нови Београд? Није осмо светско чудо, а ни историјска личност. И спортиста које ове четири локације повезују нема пуно. Ту неко плаче, неко се радује, али нико не остаје равнодушан. Адреналин је најјачи, а један потез може да промени све. Одговор је Гранд, али не онај на ружичастој телевизији. И не на Кошутњаку. И адреса наводи на циљ, на повезаност са Новим светом. Булевар Николе Тесле, Гранд казино. Добродошли!

Код улазних врата овог велелепног „замка коцке“, на црвеном тепиху у црном капуту и фармеркама стоји Иван. Кроз осмех усхићено проговара „Добродошла у моју другу кућу. Надам се да ће ти се допасти“. Ту нас чека љубазно обезбеђење уз поруку да припремимо личне карте, јер овај програм, пардон, овај објекат није за млађе од 18. Пошто се утврди да испуњавате овај услов, одмах се проверава и други – да ли сте адекватно обучени. „Дрес код“ се мора испоштовати, па је немогуће ући у тренерци. Преостаје још неколико корака и спремни сте да окушате своју срећу, адреналин, притисак и нерве. Ако сте први пут у овом „храму забаве“, неопходно је да попуните формулар са основним личним подацима. После тога погледате у камеру… 1, 2, 3, шкљоц, готово… Надајте се да је фотографија лепша него на личној карти (част изузецима који немају овакав проблем). Остаје још један корак – издавање чланске карте. „Мораш добро да пазиш на картицу ако желиш да наставиш да долазиш. Ја сам је једном изгубио, једва су ми издали другу“, објашњава Иван. Ако сте дошли с пријатељем на његово инсистирање, у овој фази ће вам бити јасно зашто вас је убеђивао да пођете; за доведеног пријатеља, обоје добијате по 500 динара кредита за игре и два пића. Када су сви услови испуњени, навлачење, овај, извлачење може да почне… Постали сте звезда Гранда… опет, не оног са горепоменуте телевизије. Да ли ћете да певате или плачете, биће јасно ускоро.

Авантура може да почне

Када прођете званични део, спремни сте да се упустите у авантуру. За тренутак ћете помислити да сте брзином светлости доспели у град коцке и блуда. Ипак, Лос Анђелес је и даље неколико хиљада километара далеко, односно око 1.200 евра у једном правцу. Можда ће то за који тренутак за вас бити ситница, уколико већ није, све зависи од среће.

Десетине слот апарата испуњавају приземље овог казина. “Са овим се обично почиње. Прво улажеш мало, гађаш воћкице. Још у средњој школи сам прокоцкавао ужину овако. Од тога сам и почео. Више не играм слот, то је за „ситну рибу“. Озбиљни играчи и своте се не врте овде“, каже Иван. Ту је још неколико електронских рулета, шанк где у зависности од категорије, коју вам одређују на основу година, можете нешто да попијете. За слот апаратима у овом нивоу углавном су припаднице лепшег пола. Притиском на тастер на екрану се појављују комбинације. Искусни играчи кажу да се ту тешко заради, нарочито ако играте са улогом који сте добили од казина за први долазак. Атмосфера у овом делу је толико мирна и пријатна да бисте могли да се запитате да ли сте у казину или некој зен башти. Мир руше уздаси и ударци тастера госпође средњих година. Проговара: „Није ми дан“, изнервирано устаје и одлази. На другом крају две млађе даме, негде око 25 година, трљају дланове и уз осмех хитају ка каси. Оне су имале више среће вечерас. Неколико момака и једна девојка седе за електронским рулетом. Дошли су да се забаве, новац је мање битан. Њој се на лицу види да је први пут у казину. Збуњеност и радозналост се пресецају у њеном погледу. Ставља улог на број 14, рулет се врти и стаје. Лоптица није на њеном броју. „Боље да те удари трамвај него да добијеш први пут у коцкарници“, кроз осмех је теши старији господин који посматра игру. Иван потврдно клима главом, уздише и проговара: „Ех, колико сам пара оставио овде. Школарина, станарина, мобилни телефон, неплаћени рачуни… Када сам једном у 4 ујутру изашао без 50 хиљада, нисам знао где се налазим. Врхунац је био када сам кључем од стана кренуо да откључавам трамвај! Обећао сам тада себи да више електронском рулету не прилазим. Тренутно имам такав напад адреналина, али не, за овај сто не седам. Идемо даље!“

Први спрат за све, други за елиту?

Први спрат је резервисан за нешто озбиљније играче. Ту су поред слот апарата класични и електронски рулети, Блек Џек, столови за покер на којима одржава Тексас Холд’ем турнир, кафић, ресторан… Али кренимо редом. Када се попнете на овај спрат, приметићете нешто другачију атмосферу. Људи су блискији, бар физички. Млађи и старији, мушкарци и жене подједнако. За једним рулет столом седи троје Кинеза; дама и два господина. „Они су најбоље муштерије – одмах дају велику своту, заврте неколико пута и крај. Добију или изгубе и иду даље“, објашњава девојка – крупије за овим столом. Дама је овог пута имала највише среће. Добро је профитирала и наставила да игра. Иванов поглед се зауставља код другог стола. Купује жетоне за 2 хиљаде и седа. „Крећем на ситно, да окушам срећу. Нисам при парама, а не бих да упадам у дугове. Боље је овако – ако крене, кренуло је, ако не, бар нећу изгубити много. Видећемо кад се лоптица заустави“, каже Иван. После неколико одиграних „руку“ устаје и делимично срећан говори како је овог пута „добар“ осам хиљада. „Није ни то лоше. Боље ишта него ништа“. За истим столом старији господин у оделу мрко посматра кретање лоптице. Уздише. Вечерас га је срећа заобишла. Наспрам њега младић, око двадесет, из џепа вади последњих петсто динара. Купује жетоне и све ставља на нулу. Ту је добитак највећи. Лоптица се врти. Он устаје. Рулет успорава, адреналин расте. Један, два, три круга… промашио је. Почиње да псује, а радница задужена за овај сто љубазно га моли да се заустави. Ово је елитни објекат. Псовке треба оставити испред врата.

Уколико у неком тренутку помислите да „неко то од горе види све“, не варате се. На плафону се налази велики број камера. За објекат овакве врсте то је нормална појава. Ако мало боље осмотрите плафон, приметићете рупе на свака 2-3 центиметра. То не треба да вас плаши. Нисте у гасној комори. Архитекта овог објекта се сетио како да одржи будност играча. Овде се остаје до ситних сати, а радно време је од 14 до 6 ујутру. Кроз рупе на плафону испушта се кисеоник. Уколико огладните, можете сести у ресторан који се налази одмах поред рулет столова. Цене су приближне онима у граду, па не морате да бринете за свој џеп. Ту су и удобни кожни сепареи где можете да предахнете, опустите се и попијете нешто.

Ако имате фотографско памћење, познаваоци казина кажу да лако можете да надмудрите остале играче у Блек Џеку. На почетку добијате две карте, циљ је да њихов збир буде 21 или најближи могућ. Играте против крупијеа, особе из казина која дели карте. Кинескиња је одлучила да окуша срећу и у овоме.

Особље се на сваких петнаестак минута смењује за столовима за који су задужени. Сви су љубазни, обучени униформисано – црне панталоне, бела кошуља и црвени прслук. За покер столовима у току је Тексас Холд’ем турнир. Овакви турнири су празник за љубитеље казина. Играчима је потребна максимална концентрација, тако да је прилаз столовима непрепоручљив.

Трећи спрат је затворен за посетиоце. Неки кажу да је то посебан део намењен елити. Али то су само гласине, потпуну информацију нико нема или неће да је подели. Остаје нам да нагађамо шта је горе, или да постанемо елита и добијемо пропусницу ако је заиста тако. „Редовно виђам овде Лепу Лукић, Ацу Лукаса, Шекулараца. Са њим сам неколико пута и играо за истим столом. Сад смо познаници. Он је легенда. Волим када је ту, увек ми донесе срећу“, одушевљено говори Иван.

Ко једном дође, обично се враћа

Адреналин, срећа и туга, људи из различитих слојева, различитог узраста, нације и пола, свакодневно испуњавају овај део некада елитног Хотела Југославија. Истоимена држава је пропала, а са собом однела скоро све што носи такви име. Југославија делом наставља да живи макар у овом казину. Можда баш он привуче инвеститора да некада најлепши хотел Београда обнови.

А до тада, са његове друге стране, супротно од улаза, наставиће да бљешти Гранд казино. Паркинг ће пунити добри аутомобили којима ће долазити богати, а они мало плићег џепа пешице, обе категорије људи корачаће црвеним тепихом до улазних врата. Вртеће се рулети, лоптице и новац. Неки животи ће изгубити смисао, многи ће лутати и трагати за срећом. Студентске школарине ће се прокоцкавати, а све због ‘леба без мотике, адреналина, неостварених жеља, потиснутих проблема.

А точак среће се и даље окреће.

 

Катарина Стевановић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s