Дебата захтева велики рад

Студенткиња Факултета политичких наука Хелена Иванов, проглашена је најбољом говорницом на Светском универзитетском дебатном првенству које је одржано у Индији у категорији енглески као други језик. Њен колега Стефан Сириџански, са којим је била у тиму заузео је  друго место. Са Хеленом смо разговарали о томе како се дебатер информише и о његовој општој култури.

Колико дебата доприноси општој култури дебатера?

Дебата је нешто што највише доприноси општој култури дебатера и то је био између осталог један од разлога зашто сам одлучила да се бавим дебатом. Непосредно пре уписа на факултет сам имала додир са дебатом пошто је мој брат такође дебатер и онда сам схватила да је један од предуслова да будете добар дебатер  велика количина општег информисања и опште културе, тако да то је неки предуслов да будете добар дебатер

Како ти долазиш то тих информација?

Углавном путем интернета. Дакле, сајтови разни који се баве различитим актуелним друштвеним питањима. Поред тога, читање часописа попут Економиста, поред тога  наравно, праћење дневно политичких новина и домаћих али и иностраних. И наравно доста ми помаже чињеница да студирам Факултет политичких наука, а како је политика све и све је политика, сва актуелна друштвена  питања којима се ми бавимо као дебата, већином потпадају под нешто што ја студирам.

Шта су вам судије најчешће замерале у вашој досадашњој дебатној каријери?

На почетку моје дебатне каријере су ми углавном замерали да сам превише агресивна у наступу, да сам доста гласна, да ми је гестикулација претерана али сам се временом потрудила да то коригујем колико је могуће.

Зашто људи дижу глас уместо да побољшају аргумент?

Вероватно зато што је лакше. Да бисте ви побољшали ваш аргумент потребно је да много радите на својој општој информисаности. Потребно је да радите на начину на који елаборирате вашу аргументацију. Потребно је да проводите велику количину времена припремајући се за то да смислите што боље аргументе и да проведете велику количину времена размишљајући о актуелним друштвеним питањима, док је подизање гласа нешто што краткорочно делује, ефективније а самим тим и лакше.

Како коментаришеш  слику на Вукајлији са насловом тешко оном ко је ожени?

Када је у питању та слика, првенствено ја немам никаквих коментара. Сматрам да је такав коментар последица одређеног дела друштва који  је јако необразован који и доста лако потпада под те људе који пре подижу глас него што побољшају свој аргумент. Не сматрам их релевантнима.Са таквим људима се не вреди упуштати у расправу, јер они не користе аргументе. Надам се да ће ти људи стећи једног дана довољну количину образовања да схвате да свако може да мисли без обзира на свој пол.

 

Како се ваш успех одразио на вас саме, Београдски Универзитет, и на Србију уопште?

Када је у питању Београдски Универзитет Србије уопште сматрам да смо веома допринели кредибилитету универзитета у Београду. Прво што ће се сада позиција на тој листи дебатних клубова, односно Универзитет у Београду драстично подићи. Са друге стране што сада студенти нашег универзитета и факултета делују  далеко компетитивније на тој међународној заједници. Наравно допринели смо самима себи што смо Стефан и ја ужасно велику количину времена проводоили, радећи припремајући се не само за ово првенство него и за сва друга. Овај успех нам је стигао као потврда тог рада и представља нашу мотивацију да наставимо оволико да радимо и да се трудимо.

Пре полуфинала БГ опена си рекла да би волела да говориш у скупштини Србије? Зашто?

Сматрам да дебата као нешто што је пре свега потекло од британског парламента.Своју саму суштину и остварује у парламенту, који је, да кажем тело које представља глас грађана,које је место  где се воде разне расправе. Самим тим дебата у парламенту представља круну свега тога. И даље би ми било велико задовољство да добијем ту прилику и надам се да ћу ове године на БГ опен-у добити ту могућност.

 

 Од кога сте све примили честитке?

Примили смо честитке од претседника скупштине Небојше Стефановића, који нас је позвао на разговор, такође од Синише Малог који је тренутно на челу привременог органа градске скупштине.Примили смо честитке од великог броја медијских кућа, од министра просвете и позвани смо у ректорат универзитета у Београду тако да претпостављам да ћемо и од њих примити званичне честитке.

Какве су реторичке способности српских политичара?

Сматрам да српски политички актери спадају у оне  који пре подижу глас него побољшавају свој аргумент. Пре свега, зато што често праве логичке грешке које ми доста изучавамо у дебати, као што је  позивање на емоције, позивање на традицију, позивање на ауторитет. Све три ствари раде поприлично неосновано и ни у једном треунутку не објашњавају зашто је та традиција добра или зашто су ти ауторитети релевантни. Због свега тога би им свакако поручила  да се прикључе дебатном клубу па да мало усаврше своје дебатне способности и аргументе.

Колико је захтевно бранити тему која се коси са вашим личним уверењима?

У почетку сам сматрала да ће ми то бити веома тешко. Како сам улазила у дебату и све више се у њој усавршавала схватила сам да је заправо лакше  бранити у дебати став који се коси са вашим приватним. Из простог разлога. Када дебатујете о ставу који је приватно ваш, врло често ви направите ту логичку грешку коју праве наши политичари, односно понесу вас емоције. Онда неке ствари не објасните довољно добро у дебати или их износите као да су саме по себи довољне. Да не објашњавате зашто је то тако што је у дебати велики проблем јер тамо побеђује рационална аргументација, аргумент који је добро објашњен и који је поткрепљен добрим чињеницама.

Која дебата на светском првенству вам је била најтежа?

Иако звучи доста чудно с обзиром да ја волим да дебатујем на теме о феминизму, рекла бих да ми је најтежа тема била ,,Овај дом  жали уздизање културе веза на једно вече”. Пре свега зато што интуитивно делује лакше заступати став владе. Поготово зато што је то приватан став са којим се слажем али се конкретно  у тој дебати десило управо оно о чему сам малопре размишљала. Превише су ме понеле емоције. Превише су ме повели лични ставови. Нисам умела довољно добро да елаборирам своју аргументацију. Са друге стране с обзиром да смо у претходниим рундама имали довољно добар пласман завршили смо у соби са тимовима, са нпр. Оксфорда и са још нејтив тимова који су наравно били бољи у елаборирању своје аргументације од нас.

Зашто гајиш афинитет према томе да будеш професор на факултету?

Сматрам да професорски посао, је посао који захтева од вас да вечно радите. Да  вечно сазнајете нове ствари, и да стално будете у току са временом. Сматрам да све три ствари које сам навела су нешто чији живот чини генерално бољим и много квалитетнијим. С друге стране, верујем да је рад са младима, нешто што ће вас вечно инспирисати. Верујем да су млади ти, који ће вас најлакше искритиковати и у томе бити најискренији. Поприлично волим критику јер мислим да ме она увек усавршава даље и даље а пре свега с обзиром да бих најпре била професор на факултету политичких наука у сфери политичке филозофије. Верујем да бих на тај начин имала индиректан утицај на креирање даље будућности, зато што бих тим младим људима помогла да науче што више да усаврше своје критичко размишљање. Да сутрадан кад они буду на челу неких функција или професори, учине овај свет бољим местом за живот.

Какво је било интересовање студената за овосезонски почетни дебатни курс на ФПН-у?

У принципу интересовање  није било ни драстично лошије ни драстично боље. Генерација када сам ја кренула је била, да кажем најбројнија генерација. Око 150 приступница када смо Стефан и ја почели да се бавимо дебатом. Ове године тај број је био драстично мањи, али то је нешто што је у принципу нормално. Дебата захтева велики рад, велику посвећеност, велику количину времена. То је нешто што неке студенте не занима. Неки студенти просто немају луксуз да то себи обезбеде, али у принципу смо задовољни. Имамо око десетак људи са којима радимо. Надамо се да ће успех који смо остварили ми, и који су остварили студенти Факултета организационих наука, медијска пажња коју смо сада добили бити нешто што ће приволети већи број људи да дође. Поред тога бих најавила да ћемо почетком другог семестра, организовати још једну презентациону дебату на којој ћемо пре свега позвати  бруцоше а и остале студенте нашег факултета да се прикључе дебатном клубу и да науче аргументовано да причају о ономе што мисле.

Шта очекујеш од следећег Европског дебатног првенства у Загребу и од турнира у Аранђеловцу где ћеш судити?

Када је у питању турнир у Аранђеловцу, то ће бити други турнир на којем ја судим. Први турнир на којем сам ја судила је био у Бечу и тада сам имала то задовољсво да брејкујем као судија у полуфинале. У Аранђеловцу ћу имати задатак да поред суђења учествујем и у осмишљавању тема. Надам се да ћу у том послу допринети максимално могуће, и да ћу показати да сам заслужила част коју ми је тај турнир пружио тиме што су ме позвали да будем један од главних судија. Потрудићу се да теме које буду на том турниру заиста буду квалитетне и релевантне. Када је у питању Европско првенство, надам се да ћемо Стефан и ја потврдити успех који смо остварили у Ченају, што значи минимум пласман у финале, а ако  будемо имали мало среће,добру позицију и знања онда и о свајање Европског првенства.

Сандра Петровић

Слика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s