Новинарство: храброст, неустрашивост и добра припрема

576570_432174690202142_939387702_n

Несвршена студенткиња економије, Љубица Гојгић, проглашена је за новинара 2011. и жену 2012. године. О себи каже: да је фудбалер, била би Немања Видић. Воли британски стил у новинарству. За њу је новинарство занат који, ако се добро ради, може постати уметност.

Ко је био ваш најзахтевнији саговорник?

Најзахтевнији саговорник је Александар Вучић зато што никада не знате како ће да реагује. Импулсиван је, па неко питање које данас прихвати најнормалније сутра може екстремно да га изнервира. Нисам неко ко се поноси тиме да саговорника доведе на ивицу нервног слома. То није замисао, идеја је да питам сва питања и да добијем одговоре на сва питања. Дакле, мени та врста студијске драме није потребна. Изазов су ми људи код којих је тако кратак фитиљ.

Да ли у Србији може да се примени систем Џеремија Паксмана који је саговорнику исто питање поставио више пута?

Може да се примени, само нисам сигурна да би саговорник то прихватао на начин као Паксманов саговорник Мајкл Хауард, да би се тако вешто извлачио и да би са толико хладнокрвности и стрпљења истрпео свих дванаест, шеснаест – колико је било тих поновљених питања. Сви се дивимо Паксману, али кад и Мајкл Хауард се добро држао у тој ситуацији.

Којим триковима прибегавају политичари у емисијама како би избегли да одговоре на питање и кажу оно што сами желе?

Политичари имају ПР-ове, они ангажују стручњаке да им кажу како да се носе са насртљивим новинарима. Агенти у политичком ПР-у су новинари бивши или актуелни. То су те чувене агенције које послују са политичарима. То се вежба, вежба… фразе којима се купује време. Уче се политичари да свака емисија има крај и што више времена потрошите, мање остаје за непријатна питања. Уче се како да од себе праве жртву.

Како бисте ви завршили ону емисију када је Велимир Илић напао новинара у сред емисије, псовао, ударао и вређао?

У тој ситуацији је, осим скандалозне реакције министра, лоша била и реакција колега тог новинара који су се ставили на страну Веље Илића. Мислим да је хистерична реакција колегинице испровоцирала Илића, али ја бих оставила укључену камеру и покушала да не дозволим Велимиру Илићу да оде. Увек сам се питала да ли бих узвратила, као неко ко држи до себе и не подноси неправду, да ли новинар сме да узврати? Да ли је новинар смео да ошамари Велимира Илића и да каже „Ако је ово начин на који Ви комуницирате, хајде сад да идемо без рукавица. Је л’ хоћете да се бијемо? У реду, тући ћемо се“ – нисам сигурна да новинар сме тако и да би то било најбоље, али често се питам како новинар да одговори на тако брутално насиље, а сигурна сам да не сме да одговори повлачећи се и дозвољавајући да се један човек бахати, био он политичар, спортиста…

 

Ко су ваши новинарски узори? Од кога се може учити?

Волим британски стил новинарства, новинарску ароганцију, волим тај наступ. Мада ова и прошла година нису светле за британско новинарство због неколико великих афера које су довеле под знак питања ту велику медијску империју. Али ја волим сигурност коју је установио Hard talk. Волим осећај самопоуздања и када јасно показујете да се нисте уплашили, да сте се добро припремили.

Има много новинара у Србији које волим: Захарија Трнавчевића и Миру Адању Полак зато што трају, Љиљу Смајловић зато што је храбра и врло образована, Даницу Вученић са којом сам радила и која ми много недостаје овде, Николу Томића, Драгана Бујошевића и човека који ме је довео на телевизију – Александра Тимофејева. Поштујем Ољу Бећковић и остале колеге са којима овде радим…

Да ли за себе кажете да сте новинар или новинарка?

Не смета ми ни једно ни друго, мада ми се свиђа, ако се већ залажемо за равноправност, зашто да не будем новинарка? То су само два слова, а разлика је велика.

Да ли сте се осећали као бољи новинар док сте радили у писаним медијима (НИН) или сада када сте у електронским медијима?

Било је другачије, тада сигурно нисам била бољи новинар. Била сам неискусни новинар, али сам била у одличној школи. Бољи сам новинар данас зато што сам радила и у НИН-у.

Када бисте могли да вратите време, да ли бисте студирали новинарство уместо економије?

Када бих могла да вратим време, прво бих завршила економију – да се не брукам пред млађим колегиницама када сте ме приморали да кажем да нисам дипломирала. Не знам да ли бих студирала новинарство, побегла сам са Економског факултета мислећи да је то језиво досадна наука. А сад бих се можда приљежније прихватила књиге на Економском факултету зато што свет покреће економија. Новац и моћ су праисходиште свих наших проблема и најефикасније средство којим се превазилазе проблеми. И политика је заправо економија.

Шта је за вас највећи изазов?

Садашњи изазов је преживети, финансијски, преживети притиске који постоје. Ово је редакција која се више пуна налазила на удару режима. Било је тренутака када су људи са фантомкама улазили и узимали компјутере, покупе све што је вредно и нестану. Или сте искључени из програма, више не постојите, угашени сте. Брутална сила је примењивана. Данас тога нема, мада имамо двоје колега које имају заштиту 24 сата зато што су изложени претњама. Ми смо као медијска кућа изложени претњама разних екстремиста. Треба опстати у условима другачијих притисака. Ти притисци су сада економски, политички. Политичари желе да контролишу медије у сваком режиму, само су методи притиска различити.

Мара Недељков

Advertisements

One thought on “Новинарство: храброст, неустрашивост и добра припрема

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s