Од људске трагедије до медијске забаве

Доктори објашњавају смрт као престанак виталних функција. Црква као растанак душе и тела. За Лакија из „Маратонаца“ она је једини сигуран посао, за Емира Кустурицу „непровјерена гласина“, а за медије – исплатива сензација. Људска трагедија се веома лако трансформише у медијску забаву, а та забава има своју велику и верну публику. Црна хроника, читуље и извештаји са сахрана читају се са скривеним задовољством.

Антрополошкиња Александра Павићевић каже да је смрт вечита тајна која и јавни и приватни простор испуњава несвакидашњим осећајем мистерије: „Медијски пропраћена трагична смрт неке личности представља одређену катарзу и приватног и колективног, затомљеног и заборављеног осећања пролазности и упитаности над људском судбином.“ Она сматра да све експлицитније приказивање смрти у медијима доводи до различитих облика друштвене патологије. „Извештавање би требало да иде у правцу подстицања емпатије, што, на жалост, није случај. Најчешће имамо посла са недопустивим сензационализмом и спектакуларизацијом оваквих догађаја“, каже Павићевићева и додаје да медији оваквим приступом негују „воајерски укус“ публике, те драматични и бизарни призори постају сасвим уобичајени.

Недавна трагедија у Великој Иванчи нашла се на свим насловним странама, а медији су се потрудили да читаоцима обезбеде филмски исцрпне описе злочина. Са лексичког је становишта интересантно то што је „монструм“ постао легитиман синоним за „(масовног) убицу“, иако се речју „монструм“ не означава људско биће, већ (према речнику Милана Вујаклије) чудовиште, наказа, нагрда, грдоба… Тако су новинари, у жељи да у својој „огорчености“ буду и креативни, створили читав низ сензационалистичких наслова: Монструм Љубиша тукао жену ланцима, Монструм побио 13 људи јер му је син био с проститутком, Монструм свима пуцао у главу, Ћерка и не пита за оца монструма, Монструм умро у болници, Кремиран монструм из Велике Иванче…

Да је положај новинара који пишу за црну хронику изузетно тежак сведочи и Милан Дудварски из „Курира“. Он каже да је на терену суочен са различитим претњама, нарочито када истражује смрти криминалаца или деце: „Родитељи, ортаци, бабе, деде, рођаци и комшије често су спремне и да пуцају на нас.“ Дудварски каже како извештаји са сахрана немају никакав смисао, сем у ретким случајевима када је реч о криминалцима: „Тада се може видети са ким је покојник био у екипи, кога његови криве и слично…“

Црна хроника је веома профитабилна сфера новинарства. Нико, наравно, неће платити оглас на страници црне хронике, али ће зато насловна страна декорисана крвљу, ножем или секиром распродати читав тираж. У таблоидима се простор посвећен црној хроници видљиво проширује, а однедавно се на интернету појавио и специјализован портал за вести о убиствима, пљачкама и силовањима. Александар Стојковић, уредник овог портала, каже да је crnahronika.rs настала због све чешћих „црних“ случајева, пре свега на југу Србије. Упитан због чега људи читају црну хронику, Стојковић је одговорио да је туђе двориште увек интересантније од сопственог: „Статистике читаности и интересовања публике показују да се такви извештаји и чланци котирају високо на лествици посећености.“

„Мислим да је на глобалном нивоу (дакле не само у нашем друштву, него у читавом свету који припада тзв. евроамеричкој цивилизацији) неопходно темељно ‘образовање’ о смрти и умирању“, каже антрополошкиња Александра Павићевић. „У овоме би се могао налазити кључ за опстанак цивилизације чија су ‘достигнућа’ почела озбиљно да је угрожавају. Ко није сигуран о чему говорим, нека прочита роман ‘Врли нови свет’, Олдоуса Хакслија. Његова прича је смештена у анти/утопијски контекст друштва ‘будућности’, а с обзиром на то да је написан још у првој половини 20. века, плашим се да је Хакслијева будућност заправо наша садашњост.“ 

 

Стефан Јањић, Журналист, Нови Сад

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s