Седамнаест векова Миланског едикта

 

Цркве хришћанске вероисповести током 2013. године обележавају 1.700 година од усвајања Миланског едикта – документа цара Константина којим је хришћанство постало слободна вероисповест. „Хришћанство је било нова религија, проповедало је нове вредности. У хришћанству су сви људи браћа и сестре, човек човеку није роб“, каже шеф информативне службе Београдске Патријаршије Радомир Ракић. Услови у којима се рано хришћанство ширило били су сурови, нова духовност наилазила је на безумље и прогон римских императора. Прва три века хришћанске вере протекла су у погубљењима првих хришћана, спаљивању њихове имовине и списа и у нетрпељивости многобожачког становништва. Временом, хришћанима се повећаo број, вредности које су проповедали одобровољиле су и привукле нехришћанско становништво. Велика криза Римског царства је прекинута доласком на власт цара Константина Великог, који ратује под „божанском милошћу“ и успева да обезбеди стабилност у царству.

Свечаности поводом јубилеја биће приређене широм света где има хришћана. Великих прослава ће бити у Риму, Милану, Јорку, Истанбулу (некадашњи Константинопољ и Цариград), Јерусалиму и Триру.

Србија и Ниш, родни град цара Константина, током 2013. године биће домаћини централне прославе XVII векова од доношења Миланског едикта. Велики број манифестација у оквиру државног програма прославе јубилеја одржaће се у Нишу, на Нишкој тврђави, код археолошког налазишта Виминацијум и у Београду. Државни програм отворен je 17. јануара свечаним концертом Сретењског манастира из Москве, а завршиће се 8. октобра праизведбом опере „In hoc signo“. На отварању прославе гостима су се обратили поглавар српске православне цркве Патријарх српски Иринеј, надбискуп Орландо Антонини, бискуп Реформаторске хришћанске цркве Иштван Чете – Семеши, председник Србије Томислав Николић, амбасадор Руске федерације Александар Чепурин и градоначелник Ниша Зоран Перишић. Очекује се да ће Ниш и Београд ове године угостити велики број туриста.

Иако су постојале спекулације о доласку Папе Бенедикта XVI у Србију, шеф информативне службе Београдске Патријаршије, Радомир Ракић био је изричит: „Не постоји могућност доласка Папе. Шанса да се Папа доведе у Србију постојала је пре две године, та шанса је пропуштена. Папа има густ и годинама унапред испланиран распоред“.

На свечаностима државног програма присуствоваће високи политички званичници, црквени великодостојници и дипломатски кор. „Широј публици биће доступни садржаји који ће се приказивати на Нишкој тврђави и у Виминацијуму“, рекла нам је Сандра Влатковић, ПР менаџер Туристичке организације Србије.

Осим свечаних догађаја предвиђених државним програмом, у градовима широм Србије изложбама, концертима и црквеним службама обележиће се 17 векова од доношења Миланског едикта.

Висока школа Српске Православне Цркве за уметност и консервацију објавила је 2010. и 2011. године књиге посвећенe Миланском едикту и цару Константину Великом: „Милански едикт у контексту реформи III и IV века“ Марка Сајловића и „Константин Велики – историја и култура“ аутора Радомира Поповића, Горана Јанићијевића и Ивице Чаировића. У Високој школи смо сазнали да ће се ове године одржати и прослава посвећена ранохришћанским мученицима Ермилу и Стратонику који су пореклом били са простора данашњег Београда.

Важност Миланског едикта јасна је и у XXI веку. Најважнији документ хришћанства је својим доношењем у IV веку изазвао дисконтинуитет са дотадашњим обичајима, легитимисао хришћанске вредности, верску толеранцију и поставио темеље за хришћанску цивилизацију.

Милански едикт

Едикт (лат. edictum) је писмена или усмена наредба, објава, са законском снагом. У античком Риму, наређење са правном снагом које је издавао претор. У доба царства, едикте су издавали само цареви и то су тзв. edicta principum. Они су скупљени у Јустинијановом кодексу, Codex constitutionum. Значајан је Edictum Theodorici, заснован на римском праву, који је издао Теодор Велики (506. н.е.) као законик за Готе и Римљане у Италији. Едикти су важан извор римског права. Едикт донет у данашњем Милану (лат. Mediolanum)  је за хришћане значио равноправност пред римским државним законима и престанак прогона који је трајао скоро три стотине година. Њиме хришћанство није постало званична државна религија нити је постало привилеговано, али је хришћанима, као и другим религијама, дозвољено да јавно исповедају своју религију и да за то не сносе никакве последице. На почетку четвртог века, хришћанство се изузетно проширило на територији Рима и у свим друштвеним слојевима. Многи хришћани су заузимали битне положаје у државној управи и осталим виђенијим местима иако су се излагали опасности од прогањања. Зато је едикт тежио да донесе мир у Царству. Што се тиче самих хришћана, законодавци у Милану су увидели својом одлуком да су хришћани неправедно прогоњени и да им је одузимана имовина само зато што су исповедали религију чије исповедање није било законом регулисано у Царству. Зато су законодавци настојали да сада учињену неправду и испуне. По Миланском едикту, хришћани су постали једнаки као и остали верујући људи и настојало се да им се све раније учињене неправде и исправе. Конфисковану и одузету имовину, материјална добра у власништву хришћана и њихових заједница, по овом закону треба одмах безусловно вратити. Пре свега се мисли на њихова места на којима су се окупљани и вршили обреде. Радило се о богослужбеним местима, храмовима, односно црквама и другим објектима која су имала функцију храма или цркве, а која су била одузета, продата, поклоњена или пак на неки други начин отуђена. Међутим, тек 380. године је цар Теодосије Велики прогласио хришћанство државном религијом. После тога креће успон хришћанске религије као организоване заједнице – Цркве, која је данас једна од најмоћнијих институција на свету.

 

Мина Димитровски

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s