Чајанка у пет до дванаест

Амерички популистички покрет ,,Ти парти“ од настанка до гашења владе

Чајанка у пет до дванаест

Занесени временом изградње нације, начином живота и вредностима из доба очева оснивача, радикални конзервативци желе други рат за независност.

 Од Бостонске чајанке до извештаја Рика Санителија из чикашке берзе, иницијалном фазом покрета, прошло је више од двеста година. Дух очева оснивача није напустио Aмериканце. Многи се осећају изневерено. Да ли се Америка суочава са мајсторском манипулацијом или тињањем националистичког популизма?

Бостонска чајанка је назив за историјски догађај који је био повод америчког рата за независност. Непосредно пре, Американци су помагали Британцима да освоје Канаду која је била под Француском влашћу. Британци нису показивали захвалност, већ су планирали нове намете. Покретач револта Американаца према Круни био је нови порез на чај који је уведен 1773 године. Преобучени у Индијанце, грађани Бостона, ушуњали су се у бродове натоварене чајем и побацали га у море. Бостонска лука убрзо је затворена и овом граду укинуте су све повластице.

Када се гледа на развијена дрштва, нарочито из перспективе грађана Србије, идеализација је неизбежна. Економски просперитет праћен је развијеном грађанском културом и неизбежним друштвеним консензусом чија идиличност подсећа на постер за ,,Бенетон“. Америка као држава у реалном простору и времену, има своје недостатке. Тренутно је најутицајнији поркрет Чајанка који утиче на грађане, дневну политику и дугорочне циљеве. Економска нестабилност праћена је бујањем национализма, што није страно теорији и пракси. Стварање овог покрета везује се за 2009. годину када је светска економска криза разоривши хипотекарно и тржиште некретнинама постала тема године. Репортер СиЕнБиСи-а Рик Санители, у свом жустром прилогу са берзе у Чикагу (Chichago Board of Trade-COBT) позвао је грађане на други ,,Ти парти“ (Tea party). Обраћајући се председнику, Санители је поручио да влада не треба субвенционисати хипотеке губитницима. ,,Колико вас жели да плаћа хипотеке својих комшија, који имају два купатила, а не могу да плате своје рачуне“? Енергично извештавање остаће упамћено као почетак формирања покрета. Након рата за независност до данашњих дана у Америци је било више покрета патриотског и традиционалног карактера. За разлику од претходних покрета који су гајили неповерење према банкама и бизнису у опште, активисти ,,Ти парти“ су уперили прст на Федералну Владу. Либертаријански моменат покрета привукао је гласаче републиканске оријентације. Залажући се за смањење  високих пореза, забрану интервенције владе у приватном сектору, строгу контролу емиграната и принципе слободног тржишта, овај покрет од свог настајања до данас поиграва се са Републиканском странком. Страх од социјализма персонификован у лику и политици Барака Обаме ирационално је обележје партије и њене радикалне фракције. На први поглед комичне тврдње да Обама није рођен у Америци и да због тога нема право на председничку фотељу и да је исламске вероисповести потписују заједнички. Прљави плес републиканаца и радикалне ,,Чајанке“ постао је занимљив у оном тренутку када су из покрета почели да црпе своје представнике у Конгресу. Непостојање вођства поспешило је републикански утицај који су искористили вешти појединци као што је Сара Пејлин. Као водећа личност покрета и републикански представник народа подршку црпи и од једних и од других. Глен Бек, новинар Фокс њуза и заговорник Чајанке, у својој емисији предложио је Пејлиновој да се кандидује за председника и да би то желели грађани Америке. Као што су републиканци користили Ти Парти за ширење утицаја и промоцију, на исти начин се покрет увукао у Конгрес.  Скорашња блокада владе доказала је  постојање фракције унутар странке. Републикански конгресмени  подељени су у два табора- радикални ,,Ти парти“ и умерено крило конзервативаца. Прве предводи амбициозни представник Тексаса Тед Круз. Умерено крило води Џон МекКејн, некадашњи председнички кандидат. Конгресмени који припадају првом табору усмерили су своје напоре да закон не буде усвојен. Пребацивање предлога закона из Сената у Представнички дом довело  је до блокаде чије последице изазивају незадовољство и неповерење код грађана запослених у федералним институцијама и економији. У америчким медијима поставља се питање ко је заиста изгубио блокадом владе. Да ли су то грађани или економија и углед нације? Највећи губитак бележе Републиканци, који су превелико поверење препустили грађанском покрету, а то  ће их скупо коштати. Покрет подршку добија од грађана који су спремни да мењају. На окупљањима Чајанке могу се видети Американци који осећају да су им повређена права. Незадовољни су тренутном политиком и опомињу да се уставне одредбе не поштују. Носећи заставе са натписом као што је  „Не прелази преко мене“ ( Don’t tread on me), из времена борбе за независност, спремни су да Америку врате слободарским коренима. Занесени временом изградње нације, начином живота и вредностима из доба очева оснивача, радикални конзервативци желе други рат за независност. Републиканци само по имену (RINOs-Republicans in name), како их Чајанка назива, нису способни да представе њихове интересе. Покрет није усамљен, са њима сарађују слични покрети као што су Чувари заклетве (Oath keepers) које у главном чине бивши војници који осећају повреду права након враћања у земљу. Непостојање одговарајућих механизама за ресоцијализацију војних радника у друштво даје милитантну ноту покрету.  Разни амерички аналитичари овакво стање у народу тумаче неразумевањем компексности ситуације.  Промене које су се десиле у економској активности, реформе нове администрације које одступају од праксе и велика медијска пропагандеа инфицирале су белца средње класе да устане и да се бори.  Народ има велике амбиције, али ко све то финансира? Испред Линколн меморијалног центра 2009. Године у Вашингтону било је око 50 хиљада присталица који су слушали Сару Пејлин и Глена Бека, водеће личности покрета. На питања ко је организовано протест, присталице су одлучно одговарале да су они сами. Прва конвенција покрета одржана је непосредно после, на којој је Сара Пејлин примила 100 000 долара за обраћање. И то су финансирале присталице. Организација која се у америчким медијима често помиње као финасијер покрета је „Рад слободе“ (FreedomWorks). Оснивач организације је Дејвид Х. Коч, амерички могул челичне индустрије и власник друге највеће приватне компаније у САД. Улазак великог новца донеће јачање покрету, али ће народ врло брзо изгубити ентузијазам и вољу за револуцијом. Покрет може прерасти у легитимну, трећу партију. Уз улагања финансијера који имају етикету озбиљнг улагача, пристанак народа и историјску питку причу медијски добро промовисану Републиканцима и Демократама у будућности ће требати много више способности и знања да задрже позиције које имају.

Блокада владеУсвајање закона о буџету блокирало је америчку владу на десет дана што је узбуркало јавност Сједињених Америчких Држава. Закон о здравственом осигурању, Обамакер, постао је спорна тачка између републиканаца и демократа која је довела до гашења федералних институција. Последице су многоструке- растуће неповерење према републиканцима од стране грађана за непостизање консензуса, тренутни и дугорочни економски губици, затварање федералних институција(судова, војске, полиције, националних паркова, музеја и других) чији радници неће примити плату и једна слика неорганизованог друштва која је послата у свет. Блокада владе је окончана 16. Октобра без већих промена за демократе. План финансирања федералне владе усвојен је до 15. Јануара поред тога проширено је буџетско задуживање до 4. Фебруара.

Наталија Јовановић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s