Будућност у коју верујемо

Председник Србије Томислав Николић расписао је 29. Јануара ванредне парламентарне изборе за шеснаести март. Тада ће воља грађана бити на провери као резултат  тежњи да се учврсти демократски легитимитет владе. Како би смо разумели тренутну констелацију снага, морамо објаснити политички, економски и друштвени контекст Србије почевши од избора 2012  до тренутне позиције. Анализу ћемо засновати на три потоња аргумента због којих су избори расписани. Замајац за спровођење социјално економских реформи, евроинтеграције и могућност да неке од владајућих структура не чине стожер власти у новом скупштинском сазиву.

Две хиљаде и дванесте Демократска странка после осам година прелази у опозицију. СНС је као отцепљено крило Радикала преузео палицу од ДС-а кога је  тада предводио Борис Тадић. Као разлоге за то могу се навести светска економска криза и растуће незадовољство присталица демокрарске странке. Није искључено да је тас на ваги било и то што је Томислав Николић изабран за претседника као нестраначка личност.

За период од годину ипо, напредњаци нису успели да покрену Србију. Према индексу економске слободе за 2014 који је спровела Херитиџ фондација, јавни дуг земље износи 64 процената бруто друштвеног производа.То имплицира лошу економску климу за пословање код нас. У прилог томе ћемо рећи да је рејтинг агенција Фич рејтинг (Fitch rating) снизила кредитни рејтинг Србије. Имплицитно посматрано, то би могло да значи уздржаност потенцијалних инвеститора при одлуци да инвестирају код нас. Нашу земљу потреса хронична незапосленост и мале плате.Многи немају шта јести а неки су на рубу егзистенције. Од департизације ни трага ни гласа. Канали социјалне мобилности остали су запушени кочећи меритократију. Процес приватизације јавних предузећа није у потпуности комплетиран већ је постао полигон политичких махинација и малверзација. Галеника је репрезентативан пример.Привреда стагнира и  импрегнирана је  са деиндустријализацијом. Демагошко популистичка реторика и неиспуњена предизборна обећања резултирали су економском депривацијом и растућом социјалном напетошћу.

Привржени патријархалним вредностима,традицији и сентиментализму, Срби се идентификују са лидером. У овом случају то је први потпретседник владе Александар Вучић. Тек му је четрдесет и четири. Сотер који ће обезбедити бољи живот и довести Србију до обећане земље тј. Европске уније. У изградњи његовог култа личности допринели су медији својим покушајем да га  прикажу у што бољем светлу. Као мериторан пример медијског спиновања наводимо Вучићево спасавање детета из сметова у Фекетићу. Српско јавно информисање је у незавидној ситуацији. Објективно и веродостојно извештавање код нас је у кризи због утицаја латентних играча. О томе сведочи текст који је у новембру прошле године објавио хрватски Јутарњи лист. Наиме, према писању тог листа Српска влада је изразила противљење уласку  CNN-a на српско медијско тржиште. У ствари, реч је о покретању програма Н1 који би уз амерички CNN претстављао конкуренцију Ал Џазири. Овакав став српске владе вероватно је резултат страха наше политичке елите да ће увођењем програма Н1 изгубити конторлу над средствима јавног информисања у Србији.

Други разлог популарности Александра Вучића је његова харизма и надахнута обећања.Од евроскептика до еврофила. Београд на води, Ужице без воде. Ромбоидни положај руку ала Меркел употпуњује његов персоналитет. Са наше тачке гледишта, ми сматрамо да наши политички актери користе патриотске сентименте грађана како би се они идентификовали са њима и постали део њиховог бирачког тела. Позивањем на емоције и традицију, српски политичари циљају на неопредељене средње гласаче. Као што каже Вучићев омиљени социолог Макс Вебер харизма подразумева узорне особине неке особе и поредак који та особа персонификује. Које су Вучићеве узорне особине показаће крајњи исход парламентарних избора.

Евроинтеграције су један од могућих аргумената због чега су избори расписани. Србија је у јануару започела преговоре о чланству у Европској унији за шта јој је потребан чист мандат владе да то спроведе. Највећа замерка ЕУ Србији је корупција. Уз медијски спин, хапшење Мишковића и расветљавање позадине убиства новинара Славка Ћурувије, чини се да је Вучић тај који може бити катализатор напретка у процесу преговора. Прешло се са речи на дела.

Политичка сцена у Србији је фрагментирана. Опозиција је поново слаба и подељена. Као таква не може бити конструктивна алтернатива растућој популарности Српске напредне странке. Демократска странка Србије одступа од шаблона својом антиевропском идеологијом и постулатом политичке и војне неутралности. Јединство демократске странке је нарушено. Борис Тадић и Душан Петровић ће заједно наступити на предстојећим изборима. Питање је који ће програм они имати да понуде грађанима. Исто је и са бившим министром привреде Сашом Радуловићем. Хоће ли његов слоган са којим ће наступити на изборима успети да му донесе довољну подршку бирача? Доста је било. Рестарт! Премда нестраначка личност, Радуловић је од стране СНС-а оптужен као главни кочничар реформи. У политичкој клими негативних кампања и социо-економске напетости цивилног друштва, ваљано спровођење реформи није могуће.

Сумирајући  политички дискурс Србије, можемо рећи да нема ширег консензуса главних политичких актера око питања од опште друштвеног значаја. Предложени реформски закони екс министра Радуловића су на леду. Влада је у техничком мандату и обавља само текуће послове. У изборној кампањи можемо очекивати бројна препуцавања и ратове саопштењима. Упитна је и позиција Ивице Дачића као актуелног премијера. Да ли је ово будућност у коју верујемо?

Милан Ранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s