U Srbiji žene zaradjuju preko 17. 000 dinara manje u odnosu na muškarce

Слика

 

Nevena Petrušić je prva Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.  Na tu poziciju je izabrana 2010. godine.  Pored toga, ona  je i je redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu.  Bila je osnivačica i volonterka S.O.S. telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Niša (1993.).  Osnivačica je i članica Ženskog istraživačkog centra iz Niša i Izvršnog odbora Viktimološkog društva Srbije.  Učestvovala je u realizaciji preko 50 istraživačkih i akcionih projekata iz oblasti rodne ravnopravnosti. Dobitnica je nagrade „Ličnost godine“ OEBS za 2009. godinu.

 

Koliko ste se puta tokom intervjua za posao susreli sa pitanjem ,,Da li u bliskoj budućnosti  nameravate proširenje porodice”?

Diskriminacija žena pri zapošljavanju, i pored zakonskih mera, i dalje je prisutna u našem društvu. Ona podrazumeva kako otpuštanje zbog trudnoće, tako i manju platu žena u odnosu na muškarce za isti rad, ali i niz drugih oblika posredne i neposredne diskriminacije. Iako su formalni uslovi za rodnu ravnopravnost ispunjeni, problem je primeniti ih u praksi. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Nevena Petrušić, kaže da je neophodno edukovati građane i građanke da postanu svesni diskriminacije. U tome važnu ulogu imaju obrazovne institucije, mediji, nevladine organizacije, a posao nje, kao Poverenice, je da to čini učešćem na tribinama, radionicama, konferencijama.

 

Istraživanje  iz 2013. godine „Rodni jaz  u platama u zemljema Zapadnog Balkana: nalazi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije“ pokazuje da je razlika u platama  između muškaraca i žena 11%. Šta govore ti rezultati?

Podaci su potvrda strkturalne i institucionalne diskriminacije žena u sferi rada i zapošljavanja. Žene se češće zapošljavaju u onim sektorima u kojima su zarade male, a broj žena na dobro plaćenim pozicijama u firmama i ustavnovama  kojima rade, mnogo je manji u odnosu na broj muškaraca. Zbog toga ne iznenadjuje činjenica da u Srbiji visokoobrazovane žene zaradjuju preko 17. 000 dinara manje u odnosu na viokoobrazovane muškarce. 

 

Formalno, uslovi za jednakost žena i muškaraca ispunjeni su odavno, ali je u praksi vidno nepoštovanje zakona. Kako je moguće uskladiti te zakone sa praksom?

Tako što ćemo uporno i sistematski raditi na razbijanju rodnih stereotipa i predrasuda, reagovati na svaki slučaj polne diskriminacije i koristiti pravne mehanizme protiv onih koji krše propise o zabrani diskriminacije.  Žene bi trebalo bez straha da prjave diskriminaciju Inspekciji rada, ili podnesu pritužbu Povereniku. Da bi u praksi žene i muškarci bili ravnopravni u svim oblastima društvenog života, neophodna je izgradnja odgovarajućeg socijalnog, političkog i normativnog miljea. To se postiže vođenjem politike jednakih mogućnosti koja podrazumeva  preduzimanje niza konkretnih aktivnosti koje bi stvorile političke, ekonomske  i socijalne pretpostavke da muškarci i žene u praksi uživaju prava i slobode bez bilo kog vida diskriminacije. Neophodno je zakonom izričito priznati pravo zaposlene da nakon bolovanja bude vraćena na isti posao, ili na onaj sa jednako povoljnim uslovima. Potrebno je omogućiti i dodatno stručno osposobljavanje ako je tokom trajanja odsustva došlo do promena u procesu rada ili je uveden novi. U tome treba da učestvuju državni organi, organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave, kao i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. 

 

Zašto je bitno da postoji mehanizam kojim bi odlaskom jedne poslanice na njeno mesto morala da dođe takođe žena?

Zato što se time sprečava smanjenje broja žena u Narodnoj skupštini. Naime, može se dogoditi da narodnoj poslanici prestane mandat iz bilo kog razloga, pa je u tom slučaju važno da postoji pravilo prema kojem je mora zameniti osoba istog pola, tj. žena .

 

U vašem ,,Komentaru zakona o ravnopravnosti polova“ piše da su žene u radnim odnosima najčešće izložene posrednoj diskriminaciji pa je zato teško boriti se protiv nje jer je manje vidljiva. Koje mere predlažete za bolje prepoznavanje i sankcionisanje tog vida diskriminacije?

Sindikati bi trebalo više da se pozabave ovim problemom, da edukuju svoje članstvo o ovom vidu diskriminacije, da podnose pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i pokreću sudske postupke. Naravno, potrebno je edukovati i poslodavce, jer ni oni nisu u dovoljnoj meri upoznati sa tim da je nejednak tretman žena i muškaraca zabranjen. Posebno je važno da ljudi shvate da je rodna ravnopravnost pitanje ljudskih prava, demokratije i pravednog odnosa među polovima, da je uslov napretka i razvoja društva u celini.

 

Nastavni materijali i udžbenici iz kojih đaci uče još uvek su izvori rodnih predrasuda i stereotipa. Koje mere treba primeniti na obrazovne institucije da bi one doprinosile smanjenju diskriminacije?

Treba izvršiti reviziju nastavnog materijala i izbaciti sve sadržaje koji promovišu rodne stereotipe. Treba unaprediti i nastavnu praksu, edukovati nastavnike i profesore, a u nastavne programe uvrstiti teme koje se tiču rodne ravnopravnosti i diskriminacije na osnovu pola. 

 

Kako afirmativne mere mogu pomoći pri promovisanju ravnopravnosti polova?

Afirmativne mere su instrument koji država može da koristi kako bi vodila politika jednakih mogućnosti i omogućila licima u nejednakom položaju da uživaju sva ljudska prava pod jednakim uslovima.. Budući da su žene u nejednakom položaju u mnogim oblastima, dragocena je svaka mera kojom  se ubrzava proces ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Kvote i druge mere za povećanje učešća žena u političkom i javnom životu primer su afirmativnih mera. Bilo bi korisno da se, kao jedna od  posebnih mera u odnosu na zaposlene trudnice i žene koje su u procesu vantelesne oplodnje, propiše dužnost poslodavaca koji ima više od 20 žena u stalnom  radnom odnosu da obezbedi posebnu prostoriju za odmor i održavanje lične higijene.

 

 

Aleksandra Babić

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s