Усвојен контоверзни турски закон о контроли интернета

 

Турске су се власти нашле на удару критика америчких и европских функционера и организација цивилног друштва након најаве усвајања новога закона о интернету који предвиђа ширење основа по којима Државна агенција за телекомуникације (TIB) може затворити или ограничити приступ одређеним интернетским страницама. Вијест се проширила и у свјетским медијима након што је на улицама Истанбула дошло до сукоба противника новога закона и полиције.

                Наиме, нови турски закон у своме изворном облику даје Државној агенцији овласти да у року од 4 сата блокира било коју интернетску страницу без да за то мора тражити налог суда. Њиме се такођер предвиђа и похрањивање података о посјећиваним страницама, контактима и садржајима комуникације свих корисника интернета у Турској у року од 2 године. Закон је оправдан потребом да се грађане, у првом реду дјецу, заштити од непримјерених садржаја као што су дјечја порнографија, информације о немедицинском кориштењу наркотика, онлајн коцкању али и саржаја који крше законе о заштити нације и других непримјерених садржаја. Међутим, будући да о томе дали је неки садржај примјерен или непримјерен не одлучује суд већ бирократи у Државној агенцији који су заштићени од правног гоњења долази до проблема са транспарентношћу при доношењу одлука. По којем ће се основу одлучивати о непримјерености некога садржаја? Новинарка енглеског уздања турских дневних новина Заман Аманда Поул упозорила је у својој колумни како је већ и стари закон 2013. одлуком Европског суда за људска права проглашен неконзистентним са Европском повељом о људским правима Мехмет Карли са Универзитета Галатасарај у Истанбулу упозорио је како Државна агенција од 2009. године не објављује статистичке податке о блокираним страницама док организације цивилног друштва процјењују да их је до данас затворено укупно око 32 000 док би нови закон тај број додатно повећао. Неки од критичара новога закона иду до тога да тврде како власти започињу изградњу турске верзије америчког НСА.

                Критике новога закона стигле су и од дијела пословног свијета. Турска је земља са преко 75 милиона становника у којој 44% укупне популације користи интернет, земља која са својих 35 милиона корисника Фејсбука долази на 7. мјесто у свијету, а налази се и међу 10 земаља са највећим бројем корисника Твитера. Јасно је да иза ових бројева стоји велики бизнис који са опрезом гледа на потезе владе. Дио јавности очекивао је да ће турски предсједник Абдулах Гул, и сам ватрени корисник друштвених мрежа, одбити ставити потпис на нови закон. Међутим, након што је владајућа АК партија одлучила уважити неке од примједби на нови закон и дорадити га амандманима, предсједник је дао и свој потпис. То га је коштало барем 78 000 од његових 4 милиона сљедбеника на друштвеној мрежи Твитер. АК партија послала је пакет амандмана на закон којима је пристала изменити широко критизиране одредбе о овластима Државне агенције о блокирању страница без судског налога те одредбе по којима ће се и податци о историји кориштења интернета појединих корисника моћи добити једино уз судски налог. Такођер, министар комуникација састао се и са представницима 3 највеће опозицијске партије у парламенту при чему је разговарано о овоме питању.

                Овакав развој догађаја донекле је смирио унутарње критике у земљи док је украјинска криза одвратила пажњу турских западних савезника са ове теме. Земља је тако ушла у период ишчекивања предстојећих локалних избора у којима ће се показати колико је ова одлука владе, која је дио једне шире политике, успјела уродити плодом и колико је АК партија из сукоба са својим дојучерашњим савезницима изишла ослабљена или оснажена.

 

Од дописника из Турске, Мирко Савковић


 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s