Kultura kao (id)entitet

Kada se za vreme Drugog svetskog rata u parlamentu Velike Britanije razgovaralo iz kog ministarstva bi trebalo da se uzme novac za rat sa Nemačkom, mnogi članovi Parlamenta smatrali su da bi najbolje bilo da se to učini iz Ministarstva za kulturu. Međutim, tada je Vinston Čerčil postavio pitanje ulaska Engleske u rat, podsetivši da ona ne ratuje protiv Nemačke zbog Nemčke već zbog Engleske, a sve zbog očuvanja kulture kao identiteta.

     Iako se koncepcija ulaska u politiku u XXI veku promenila ono što je ostalo isto jeste to da zemlje koje su češće gubile identitet, obično su stavljale kulturu na poslednju lestvicu prioriteta. Sve to navodi na postavljanje pitanja da li su određene zemlje nerazvijenije od drugih jer narod ima nerazvijeniju sliku o važnosti kulture ili su pak političke stranke te koje nameću shvatanja prioriteta u jednoj zemlji. Kada se pogleda nivo budžetskih sredstava koja se izdvajaju za kulturu u Srbiji i kada se detaljnije analiziraju predizborne kampanje proteklih godina, dolazi se do pitanja koliko je kultura relevantna u Srbiji. Glumac i član Predsedništva Udruženja dramskih umetnika Srbije Goran Jevtić za Tanjug je fenomen irelevantnosti kulture objasnio popularnim mišljenjem da ona troši novac, a da ništa konkretno ne proizvodi:

     – Glavni problemi su nebriga i skrajnutost kulturne politike. Ovde se zapatilo mišljenje da je kultura resor i aspekt društva koji troši novac, a ništa ne proizvodi. Svi problemi u komunikaciji, načinu mišljenja, ponašanju, to što trpimo agresiju na ulicama, nemogućnost da se čovek prekvalifikuje, nađe posao i sreću u životu, to sve ide od obrazovanja i od kulture – rekao je Jevtić i dodao da se u predizbornim kampanjama sve svodi na posledice saniranja, a da bi trebalo da se radi na preventivi, a preventiva za zdravo društvo kako je Jevtić rekao jeste ulaganje u kulturu i obrazovanje.

     Pojam kultura potiče od latinske reči colere, što je u 18. i 19. veku značilo nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Kako se civilizacija razvijala razvijao se i sam pojam, da bi se uobličio kada se uobličila definicija nacije. O tome koliko oni koji vode naciju u Srbiji smatraju da je kultura bitna, šta predstavlja njeno ogledalo, kao i koliko će ta oblast biti zastupljena u predizbornim parlamentarnim izborima, poslanica Srpske napredne stranke Biljana Stošić kaže da se kultura ogleda u genetskom kodu nacije i objašnjava da je ona dugo bila poslednja u programima, ali i da se nada da je to samo privremeno:

     – Političari moraju dobro da razumeju kulturni kod nacije i da ga kroz institucije kulture artikulišu. Srpska napredna stranka nikada nije bila sklona nerealnim obećanjima, stoga će pokušati da reformama u privredi stvori uslove da ostvari većinu od svojih programskih ciljeva u oblasti kulture i to osavremenjavanjem kulturne politike i implementacijom novih oblika rukovođenja kulturnim institucijama, kao i digitalizacijom kulturnih dobara u Srbiji – rekla je Stošićka i dodala da bi volela da jednoga dana ljudi u Srbiji blokiraju pruge i puteve ne zato što su gladni, već zato što nemaju pozorište.

     Koliko je narodu potrebna kultura u periodima nezaposlenosti i korupcije, ostaće pitanje, čiji će se odgovor razlikovati od osobe do osobe, međutim potvrdan odgovor na pitanje da li bi trebalo obrazovati narod da shvati važnost kulture dao je predsednik Demokratske stranke u Kragujevcu, Dušan Obradović:

     -Smatramo da je ta oblast veoma vazna i nazalost potpuno marginalizovana od svih struktura vlasti. Mora se stvarati i negovati publika, zato je popularizacija kulturnih vrednosti kod mladih najvažniji segment naše kulturne politike – rekao je Obradovć i dodao da će cilj ostvariti osnivanjem kulturnog centra koji bi koordinirao različitim projektima i radio na njihovoj promociji.

     Većina građana na pitanje da li je kultura značajna neće dati negativan odgovor, ipak činjenica da se iz budžeta Srbije izdvaja 0.6 posto za kulturu svedoči protiv njenog značaja. O tome zašto je to tako i zašto o planovima za kulturu u kampanjama skoro niko ne govori, objašnjava koordinator mladih Liberalno – demokratske partije  Adrijan Polojac:

     – Razlog zbog kog kulture ima malo ili je nema uopšte u kampanjama ili programima stranaka je što ona ne donosi mnogo političkih poena i glasova. Takođe, rezultate je potrebno dugo čekati, slično kao u obrazovanju. Za 12 godina promenjeno je šest Ministara prosvete i malo manje Ministara kulture, a te dve oblasti su jako povezane. Zbog komplikovanosti problema kulture nikada u predizbornoj trci ne možemo da vidimo ili pretpostavimo ko će biti ministar u budućoj vladi. Uglavnom se to mesto tek popunjavalo radi reda pa su ministri menjani nakon rekonstrukcija vlada – istakao je Polojac i dodao da je sredstava malo, a da je konkurencija velika, kao i da ustanove kulture ne treba da zavise samo od države.

     Sa mišljenjem Polojca saglasio se predsednik omladine Socijalističke partije Srbije, Đorđe Đoković, istakavši da partije često ne biraju sredstva za privlačenje birača:

     – Nažalost, kampanje se vode da bi stranke privukle što više glasača. Nekad se ne biraju sredstva pa se uglavnom obećava ono što nije moguće ispuniti. Narod glasa u ono što poveruje a svedoci smo u poslednjih 15 godina, da je narod slepo verovao u nemoguće. Zato smo došli u situaciju da u kampanji partije ili stranke nude nešto od čega će narod moći da živi, odnosno da preživljava. U toj bici preživljavanja, kultura je nažalost izgubila svoje mesto kao jedno od osnovnih vrednosti svake zemlje i naroda – rekao je Đoković i dodao da se to jedino može ostvariti nakon što država omogući narodu da jede i živi od nečega.

     Istraživanja koja je 2012. godine sprovela pedagoškinja Biljana Drobnjak među učenicima 18 šabačkih škola pokazala su da više od polovine učenika ne ide u pozorište, dok oko 20 posto njih ne čita knjige. Da situacija nije drugačija ni u drugim delovima Srbije, svedoči i istraživanje iz 2013. godine koje je sprovela agencija Lubris extra u Nišu, a koje je pokazalo da više od polovine Nišlija ne čita, dok 15 odsto ide u pozorište, a samo 7 posto ide u bioskop. O tome da li kultura u kampanjama proishodi iz ovakvih statistika, ili ju je samo zamenila propaganda, bivši ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da su medijski prostor zauzeli političari sa sličnim idejama, ali iz različitih stranaka:

     –  Kultura nikada nije predstavljala temu nijedne predizborne kampanje. Najčešće i najviše zato što su političke partije ili mediji organizovali okrugle stolovi na kojima su predstavnici različitih stranaka iznosili manje-više slične ideje u vezi sa kulturnom politikom. Javni prostor u svim oblastima su zauzeli političari – rekao je Bradić i dodao da nestajanje javnog prostora donosi pobedu novovremenskom ideološko-političkog totalitarizmu u kojem mesto kulture nasleđuje propaganda.

     Da li su mediji svojim decenijskim uredničkim politikama matirali kulturu zajedno sa vodećim strankama ili se pak teret stavlja na mnogobrojne igrače koji svojim potezima kulturu u Srbiji polako stavljaju u pat poziciju, ostaće pitanje. Međutim ono što je sigurno jeste to da kulture kao oblasti u predizbornim kampanjama skoro i nema, ali ono što je bitnije u ovom trenutku jeste utvrditi da li su birači odgovorni za to jer biraju stranke bez obzira na to što kulture u programima skoro i da nema ili su stranke te koje prejudiciraju šta njihovim biračima treba.  

 

Sofija Borković, Žurnalist, Novi Sad

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s