„Најтеже ми је било да тумачим Раскољникова“

Слика

На овогодишњем филмском фестивалу, у програму под називом „Звезде у успону“ (European Shooting Stars) Никола Ракочевић проглашен је једним  од десет највећих талената Европе.

Кишно пролеће лета Господњег 2014. За шанком у бифеу Југословенског драмског позоришта, пије кафу и гледа капи кише како лију низ прозор. Напољу лије као из кабла. Зграда у улици Краља Милана није најпривлачнија по кишном дану, али портири су прилично љубазни и фино расположени. „Сад је стигао Ниџа, у бифеу је“, упутио нас је један, до бифеа пошао са нама други, али нас је до глумца одвео трећи портир. Ошишаном Новици је порасла коса, кадет Лаки овога пута кафу испија у удобности суве и топле просторије, у свом матичном позоришту новинаре чека један од десет најталентованијих глумаца Европе, Никола Ракочевић.

 

Која Вам је мисао прво прошла кроз главу када сте схватили да сте постали носилац признања Звезда у успону?

Не сећам се, право да вам кажем. Све је некако дошло постепено. Прво су звали из Филмског центра Србије и рекли да су ме они номиновали, потом је јављено да сам добио ту награду, отишао сам тамо, све је то трајало месец ипо дана. Нису, к’о за Оскара, они рекли: „Никола Ракочевић“, ја као: „Јеее!“. Постепено сам схватао шта то признање значи за мене и моју каријеру.

 

Шта то признање значи за Вас и Вашу каријеру?

Не знам како бих вам то рекао, пробајте да се ставите у моју позицију. Ви сте, ето на политичким наукама и на положају у странци која је на власти… не, а? Как год, пробај да се ставиш у позицију новинара који добија награду која му је битна. За глумца, као и за све друге људе, награде дају самопоуздање и нове могућности. Много лакше можеш добити посао ван ових граница, што је много важно.

 

Како сте Ви одлучили да постанете глумац?

То је дошло само по себи, никада нисам изричито донео одлуку: „Е, ја сад хоћу да будем глумац“. Имао сам и друге опције, али тако се десило. Глума ме је одувек интересовала, волео сам то да радим још као дете. Привлачила ме је та уметност, филм, позориште. Филм ме је привлачио пре свега, као мали нисам често ишао у позориште.

 

Шта сада, као успешан глумац, преферирате, позориште или филм?

То је као када бисте ме питали коју храну више волим. Говоримо о два различита медија, и ја, као глумац, осећам енергију и лепоту оба та медија.

 

Паралела позориште-филм?

Оно што је добро је та енергија. На позорници имате директан однос са публиком. Размена енергије са публиком је нешто јако драгоцено и узбудљиво. Са друге стране, имате интиму кадра где сте господар ситуације, господар свемира, господар света.

 

Када кажемо Никола Ракочевић, у Србији се обично помисли „Новица“, које су сличности између Николе и Новице Марјановића?

То је један исти човек, ја играм Новицу Марјановића и позајмио сам му неке своје особине. Ако ме питате да ли бих убио човека- вероватно да, ако бих био приморан. Да ли бих прихватио одговорност-не знам, није ми се догодило. Ја се надам да бих прихватио.

 

Такође Сте познати као Лаки из „Војне академије“, колико Вам прија да вас људи поистовећују са ликовима које тумачите?

То је нешто што не можете да избегнете, нити то можете људима забранити. Људи то раде. Ви треба да сте свесни ко сте и шта сте заправо ви.

 

Који Вам је лик било најтеже да тумачите?

Најтеже ми је било да тумачим лик Раскољникова. Најкомплекснији текст и улога, то ми је било баш тешко.

 

Од 2006. до 2013. Сте освојили шест награда, колико су глумци добро плаћени? Колико од љубави према уметности може да се живи?

Од љубави може да се живи, али онда сте зец. Можете и сами да изаберете која животиња желите да будете. Таленат нема цену, ја свој таленат не продајем. Не могу свој таленат да ставим на тас, и да га измерим. Не могу да уновчим таленат, немам фискални рачун за свој таленат. Радим и живим од свог рада. Телевизија је доста добро плаћена, филм сад више није тако уносан посао, поготово што су сада буџети скресани.

 

Која награда Вам је посебно драга?

Свака награда је утицала на мене и моје самопоуздање, а то је важно за једног глумца. Шутинг стар је нешто што је ван наше земље, од стране непристрасног жирија који заправо не познаје никога од нас. То ми је јако објективно некако, и због тога ми је драга. У будућности ће можда ова награда утицати на наредне, али ово је било чисто.

 

Глумачки узори?

Људи чије улоге јако волим и начин на који раде. Небојша Глоговац, пре свега. Допада ми се како се изражавају кроз улоге. Војин Ћетковић и Никола Ђуричко. Војин Ћетковић у позоришту као неко до чијег стадијума треба доћи.

 

Аутор: Мара Недељков

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s