Modna industrija utiče na pojavu neuhranjenosti

Четрдесетогодишња Ивана М. из Београда умрла је од последица анорексије, са само 25 килограма.

 „Слепа болест“

Анорексија је психички поремећај нагона за исхраном, када је жеља за храном веома смањена и то толико да се једе свега неколико намирница у веома малим количинама, а све то због страха од претераног гојења. „Најчешће се јавља код девојака узраста од 16 до 20 година, незадовољних својим изгледом, те крену са дијетом. Како је дијета ригорознија, особа тежи идеалнијој слици коју жели да добије. Анорексија је најчешће праћена депресијом и разним физиолошким сметњама (губитак циклуса, опадање косе…)“, каже др. Смиља Николић, психијатар за децу и адолесценте.

Лечење је дуготрајно. Благовремено препознавање симптома је од велике важности, јер се анорексија у раној фази лечи врло успешно. Касније фазе захтевају  хоспитализују, лечење антидепресивима, психолошке терапије где оболели учи да прихвати себе и да се осећа добро у свом телу.

„У пракси, девојка оболела од анорексије  имала је 35 килограма. Била је незадоваољна својим телом. Јела је само воће. Родитељи су је на време довели и почели смо са терапијом. У почетку пацијенткиња није сарађивала са нама, што је типично за ову врсту поремећаја. Лечење је трајало годину дана, али се ипак успешно завршило“, објашњава докторка Николић. Међутим, анорексија је психичка болест где 95% оболелих умре, изјавио је за Прес нутрициониста Љубомир Пфаф, „ Те особе једноставно не желе да једу. Код анорексије скоро да нема излечења , а смрт се дешава јер долази до распада беланчевина, што се на крају завршава тровањем организма и смрћу“.

За анорексију се каже да је „слепа болест“, зато што обично није прихваћена како од оболеле особе тако и од стране породице.  „Моја ћерка није умрла од анорексије. Имам обдукционе налазе који то потврђују. То што су  новине писале и те  изјаве  да је она само јела воће и пила кока-колу нису истините. Она је била увек тако мршава, тврди Љубиша Јовић, отац преминуле Марије Ј. из Врања.

 У  Израелу забрањене мршаве манекеке

Проблем са анорексијом је постао толико озбиљан да су неке државе одлучиле да званично томе стану на пут. Израел где према подацима Министарства здравља, 125 000 жена пати од поремећаја у исхрани, законом је забранио да се у рекламама појављују ултрамршаве манекенке. Рекламе могу да раде само манекенке које донесу извештај од лекара, не старији од три месеца, који потврђује да њихов индекс телесне масе није мањи од 18,5, што се сматра здравом границом. Исти закон, популарно назван „фотошоп закон“, забрањује да се моделима на рекламним фотографијама приликом њихове обраде смањују пропорције

 

Мода и витко тело

Код оболелих увек постоји неки емоционални проблем, то је унутрашњи фактор. Поред њега, јављу се и спољашњи фактори, који не могу бити занемарљиви. То су најчешће породица, због разних конфликата или емоционалног запостављања детета.Међутим, према речима социолога Гордане Костић све чешће се медији и модна индрустрија налазе на листи као изазивачи. „Медији су свакако један од фактора, јер свако рекламирање препарата за мршављење и згодног женског тела може бити пресудно да се млада особа незадовољна својим изгледом одважи на такав подухват“. Данас је честа појава да младе девојке на изгладњавање се одлучују по узору на ултрамршаве манекенке, а тиме лако склизну у анорексију. Још увек се не зна ко поставља такве услове и због чега је мршавост толико популарна?Власник моделинг агенције Slide Media, Горан Ћосић каже да би се неко бавио тим послом мора да задовољи одређене критеријуме, а то су поред атрактивног изгледа, лепог лица, очију и одређене пропорције и сразмере у грађи, али да је њима на првом месту комерцијални моделинг. „Оно што ми саветујемо нашим моделима јесте здрав начин живота, а самим тим и исхране. Трудимо се да их удаљимо од брзе хране и преждеравања у касним ноћним сатима и приближимо здравој и квалитетној исхрани, као и физичким активностима. Наше методе су се показале успешним на више нивоа, јер са једне стране, наше девојке и момци теже ка здравом начину живота, а са друге стране, изгледају јако лепо. Само здрав човек може бити и леп“, објашњава Ћосић. 

Друштвено преносива болест

Мишићава тела у рекламама, филмовима, на спортским теренима и у магазинима мењају начин на који и мушкарци и жене посматрају своје тело.

Највеће до сада спроведено истраживање на ову тему, на узорку од 3 000 младих жена спровели су  „LondonSchoolofEconomics“ и „CityUniversityLondon“.  Истраживањем је откривено да окружење у којем жена живи снажно утиче на начин, на који доживљава себе и своје тело, те да околина која је превише критички настројена лако је може „гурнути у понор“, ове тешке болести. Наведено истраживање доводи до закључка да је анорексија „друштвено преносива болест“, на шта утиче и блиска околина у којој се особа налази (породица, пријатељи, партнер…), али и филмска и модна индустрија која намеће идеал нестварне лепоте, коју девојке очајнички желе.

И поред тога што Удружење за борбу против поремећаја у исхрани АНАД  сваке године на разне начине указује на озбиљност овог поремећаја, у модерном друштву анорексија се све више шири, а најопасније од свега јесте, да се о њој још увек слабо говори.

 

Аутор: Андријана Величковић

                              

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s