Gluma mi je dala slobodu

До броја телефона Наташе Нинковић било је врло лако доћи. Јавила се „из прве“, срдачно и заинтересовано за сарадњу. Уговарање састанка ишло је тешко због њеног натрпаног распореда. Седам дана после првог контакта, позвала је и рекла: „Беше и ти си на Лиону? Хајде дођи код мене сад, адреса је…“ Помало скривени део Лиона, велике куће и уске улице. Неочекивана тишина, тако невероватна за Звездару. Наташа нас је дочекала на вратима, у тренерци и папучама, без трунке шминке. Улазимо у велики дневни боравак. Савршена, умерена комбинација стилског и модерног, белих софа и фотеља и површина од тамног дрвета. Усред просторије скулптура од дрвета и злата, а на зидовима велике слике. Жалузине су спуштене, цигарете запаљене, папир са питањима заборављен у торби, а сви концепти избрисани из главе.

Тема се сама намеће – актуелне представе у којима Наташа игра. На сцени „Раша Плaовић“ дају се „Наши синови“ од Марамбоа, који је донекле запостављен код нас, а тако добро је описао наш паланачки менталитет. „Госпођа Лена, коју ту тумачим, много ми је пријала, после свих тих хероина и антихероина, пријао ми је један овакав комичан лик. Представник је нове буржоазије. Улазница за високо друштво био је новац, а она га има, то је ситуација која се лако примени на данашње време. Са друге стране, „Госпођица“ у Југословенском драмском… е, она је баш антихерој. Када сам прочитала драматизацију, хтела сам да публика навија за њу, да је разуме. А када некога разумеш, самим тим осећаш емпатију према њему. Радећи на њој, осетила сам емпатију на неки начин. Далеко од тога да бих желела њену судбину јер било која опсесија води у радикализам који уништава самог човека. Међутим, њен отац је њу кастрирао у сексуалном и сваком другом смислу, и самим тим ја њу доживљавам као трагичан лик.“Питамо, да ли је могуће осуђивати или не разумети лик који тумачи. „Имала сам проблем са Хедом Габлер. Из ње је излазила размаженост и досада, па сам се на тренутке нервирала зашто је то тако. Тек кад сам прочитала сценарио до краја, могла сам да је схватим. Хеда је кћи генерала, изразито женствена, али мушки васпитавана. И можда је баш због свог васпитања она увек тражила велике ствари, постављала велике циљеве, али баш због те потраге, пропуштала је ситнице које живот чине – животом.“

Можда је комичне ликове теже изнети, посебно у позоришту, када глумац на лицу места види реакцију публике? „Данас је тешко насмејати људе. Да ли је то због стања у друштву, или је ипак у питању чињеница да смо публику навикли на добар хумор, па од нас много траже, не знам. Међутим, нема ту борбе са публиком. Док још радим на лику, ако је у питању комика, увек добро размислим: „А што би то мене насмејало?“ И успева ми. На пример, баш за госпођу Лену, смејали су се три пута више него што сам мислила. Ето, позориште је заиста посебно, због публике.“ Пали још једну цигарету. Премешта се са двоседа, седа на под и наставља: „Публика ми много значи. Значи ми каква је реакција. Зато на премијерама имам огромну трему, и даље. Мислим да своје улоге најгоре одиграм на премијерама. Увек се питам да ли је то могло боље. И десет дана пред премијеру имам трему, легнем, па не могу да спавам, па устајем, записујем на своје папире шта ћу додати, а шта одузети. Ипак, на самој представи, за то места нема.“ Питамо затим, да ли глумцу може да се деси да због велике треме заборави текст, да ли се то њој некад догодило. „Не размишљам о тексту. Текст је само средство да изнесем емоцију, исто као гест, исто као мимика. Кад се једном текст научи, о њему се више не размишља. То иде само од себе. Приметила сам да данас постоји тај тренд, да се изађе на сцену, репродукује текст и то је то. Не знам, мени се то не свиђа. Пред саму представу се не преслишавам. Станем иза завесе, окренута леђима публици, затворим очи и слушам. Десетак минута тако слушам, ко улази, како улази, по жамору публике знам шта они очекују. А на премијерама очекују највише, зато премијере и јесу тешке. Није ствар у томе што ту седе критичари, не знам ко све не. Не бојим се критике, ни позитивне ни негативне. Ту седе мени драги људи, пријатељи, колеге, мене увек занима шта ће они рећи. И кад ми кажу да је нешто могло боље, трудим се да то поправим, јер им верујем. А негативни коментари злурадих људи ме не погађају, не размишљам о томе.“

Мада је комичним ликовима отпочела каријеру и они јој добро леже, публика је ипак види као трагичну јунакињу. „Јесте, разумем, посебно на телевизији и на филму. „Спаситељ“ и „Клопка“ некако посебно имају то… Не знам, ја о тим филмовима не размишљам исто као публика. Мени је „Спаситељ“ посебан јер ми је то прва велика улога. Кад га се сетим, не сетим се лика самог, сетим се атмосфере на снимању, и свега онога што је после уследило: премијере, гостовања, награде.. А „Клопка“ ми је посебна на другачији начин. Ту сам први пут била копродуцент. Не знам, све своје улоге на филму волим, не могу ниједну да издвојим као нешто баш, баш посебно. Све своје филмове сам гледала само једном, не могу да гледам себе више пута. Одгледам једном, кажем: „Добро је“, и то је то. А јесу ме увек бирали за те драме, не знам зашто, да ли због физиономије, због чега. И лежи ми то, иако сам ја кад сам почела да глумим, почела са комедијом. Комедију је мало лакше изнети, лакше је ући у те ликове. Код драме ликови имају више слојева, треба ући у то, треба их добро разумети, а то те емотивно исцрпи, баш те узме.“

Многе гледаоце код Рики Салом (Цват липе на Балкану) највише боли штап. „Па да, тај штап и треба највише да боли. Тај штап је ознака свега онога што је Рики некада била, а више није. Она је тим ногама зарађивала, она своје најмоћније оружје више нема, ту је њена трагедија још већа. Мени је тај штап био средство да изнесем улогу.“ Средство које помаже да се улога изнесе не мора бити физички реквизит. У „Фолку“ Наташа игра мајку главне јунакиње, несретну сељанку коју живот није штедео. Дијалекат је био средство. „Обожавам дијалекат. Има ту много да се ради: прво мораш да слушаш и знаш много о дијалекту уопште. Седнем и означавам речи, онако школски, сваку реч акцентујем. Мислим да сам у „Фолку“ обавила добар посао. Било је оних који су то потврдили, али и оних који су мислили да је то могло боље, па су ме звали да ми кажу да се нека реч каже овако, а не како сам је ја изговорила. Мада, све у свему, ипак мислим да сам то урадила како треба.“ Како бира улоге? Признаје да је ту привилегована. „Финансијски нико не зависи од мене. Зато могу да бирам улоге мало другачије него моје колеге. Постоје представе које ми називамо тезгама, које се одраде, добијеш новац за то и то је све. Наравно да су оне лакше, али ја не волим кад је нешто лако, кад ми не представља изазов. Да ме чекају гладна уста код куће, вероватно бих пристала на то, али овако не, пажљиво бирам. Мора да ми се свиди сценарио, да буде квалитетан. Највише волим кад ме позову и кажу: „Е, имам савршену улогу за тебе“. Пуштам да улоге мене бирају. И са друге стране, нећете мене видети за двадесет година како се вучем по новинама и молим за националну пензију, како било, мени је то некако… без везе, не знам. И нећете ме видети да активно глумим са својих шездесет година. Појавићу се негде-негде, кад осетим да треба. Мени је лепо да видим неког свог старијег колегу како и даље глуми, али то нисам ја. Није то за мене. Хоћу тада да имам свој мир, да се посветим породици. Глума ми је пре свега дала слободу. То ми не би дао неки посао од девет до пет. Иако се глума ниподаштава, иако има врло мало добрих филмова, иако нема новца… да, тешко је стање ту. Али то сам ја и никад се не бих покајала.“

Иако не воли да говори о себи, каже да је она прво мајка два детета, па тек онда глумица. О њој причају њене колеге, одабрани круг пријатеља, у суштини круг људи којем она то дозволи. А највише о њој говоре њене улоге.

Аутор: Тијана Хегић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s