Grad svetlosti na dlanu

Слика

Када сте на врху Ајфеловог торња, може вам се учинити да видите читав Париз. То је ипак варка, где год да се окренете, линија хоризонта наставља да вас дели од непрегледног пространства начичканог облакодерима, кућама, и да, наравно, знаменитостима у утроби овог елегантног града. Клише, али Ајфелов торањ јесте једна од првих асоцијација на Париз.

  Боравити кратко у Паризу може бити фрустрирајће. Где год да се окренете постоји нешто што треба истражити, улица кроз коју треба проћи, музеји у које морате ући, људи које морате погледати. Париз је заводљив, оставља без даха иако Французи често нису превише срдачни уколико им се обратите на било ком језику који није француски. Међутим, чак и врло оскудан француски језик може вам обезбетити информације, смернице, и препоруке где одићи од самих Парижана под условом да их разумете јер заиста брзо говоре. Знаменитости према којима вас упуте су Ајфелов торањ, катедрала Нотр дам, Тријумфална капија, Монмарт, Лувр, Инвалиди, Јелисејска поља и још мноштво других. Лакше је кретати се кроз град метроом, али ипак, да бисте добро осмотрили монументалу архитектуру, грандиозне булеваре и слушали буку града, прошетајте и упијте што више. У мрачним тунелима метроа бисте свакако стрепели од џепароша који су у потрази за драгоценостима неопрезних туриста.

  Још мало Ајфеловог торња. Приближавате му се и помишљате – ово је прецењена гомила гвожђа. Али скачете од среће када понете да се пењете. Можете лифтом, а можете и пешке до 2. спрата. Уколико желите да стигнете што пре и имате снаге за напорно планинарење по торњу, идите пешке, гужве готово да нема, док се пред лифтовима стиска маса несрпљивих туриста. Како напредујете ка већим висинама, поглед је животписнији – уочићете Марсова поља, Тријумфалну капију, аутомобили и људи ће изледати као малени инсекти у односу на вас из те даљине. На трећем спрату до кога се морате попети лифтом се налази мање људи. Страх од висине и чињеница да када дува јак ветар торањ почиње да се помало клати многе држи подаље од његовог врха. Ипак, штета је пропустити, јер од тог погледа заиста застаје дах. Немојте све време фотографисати, уживајте у тренутку.  

  Чим будете напустили торањ, нападни продавци сувенира ће вас опколити. А сувенири као и свуда, кичасти, али тешко можете одолети да нешто не понесете кући. Златни, сребрни, брознани, црвени сувенири у облику торња или Тријумфалне капије у свим величинама, магнетићи за фрижидер, мајице са сликама и натписима – може да се бира. Очекивано, продавци сувенира су по правилу црнци. Имигранти којих има заиста много у Француској, а највише у Паризу углавном раде најслабије плаћене послове. Сретаћете их по целом граду.

  Наравно, обавезна станица је Лувр. Чувени музеј крије у себи читаво благо, уметност од антике, па до отприлике краја 18. века, и то из читавог света. Испред чувене пирамиде је по цео дан гужва. А када дочекате улазак у музеј слди осећање изгубљености, где отичи, шта се огледати, обавезно Монализу, све остало после. Лувр треба помало проучити пре саме посете, баш да се она не би претворила у јурњаву да се види Монализа. Треба испланирати шта заиста желите да видите, јер постићи да заиста све видите је неизводљиво у једном дану, чак су потребне седмице за такав подухват. Скулптуре Афродите и Рамзеса II, Наполеонови апартмани, Диреров аутопортрет и многа друга дела не треба пропустити. Монализа некоме може бити прецењена, а некоме заиста посебна. Непорециво је да је у питању феномен. Људи се у њеној близину не понашају рационално. Готово је свако фотографише, а нико не гледа заиста. Затим одлазе од ње са својим фотографијама и већим утиском због њих, а не са утисцима о самој слици.

  Целодневно тумарање по Лувру је исцрпљујуће. Најбоље окрепљење по изласку из музеја је пециво у било којој оближњој пекари. Кроасани, пужићи са сувим грожђем и било шта друго што може да се изабере је заиста сјајно. Пециво је увек свеже и веома укусно, та традиција се не квари. Оно што може засметати генерално је то да се слана јела тешко проналазе. ,,Овде чак и чипс није слан.“ ,,Овај сендвич у себи уопште нема соли.“ Ово су само неке од примедби које је могуће чути од српских туриста навикнутих на зачињену храну.  

  Времена нема много, треба обићи Орсеј и музеј Помпиду. У музеју Орсеј заступљени су најчувенији ствараоци из 19. века. Ван Гог, Реноар, Лотрек, Сезан и радови других звучних имена налазе се у овом здању, док љубитељи савремене уметности не смеју пропустити музеј Помпиду. Тамо се могу погледати радови Пикаса, Далија, Ворхола, Полока, фотографије Родченка и Бресона. Помпиду је збиља ризиница концептуалне уметности.

  И саме улице Париза су знаменитост саме по себи. Обала Сене, ужурбаност у боемској четврти Монмартр, гужва испред Мулин ружа, Тријумфална капија са које се пружа магичан погледа на звезду Шарл де Гола, прескупе продавнице и ресторани на Јелисејским пољима – моменти су који преносе дух града. Котрљајуће р, елегантни Парижани, монуменатлност града чине да посета Граду светлости остане незаборавно искуство.

Аутор: Мина Димитровски

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s