Srbija iz ugla Poljaka

U poslednje vreme Balkan postaje sve popularniji među Poljacima. Biramo hrvatske ili crnogorske, makedonske gradove za godišnji odmor, Sabor truvača u Guči posećuje sve više Poljaka, Beograd prestaje da bude poznat samo kao glavni grad bivše Jugoslavije… Ne menja se ipak jedno – koliko znamo, a tačnije rečeno ne znamo o kulturi, istoriji i savremenoj situaciji na tom prostoru.

Pre nekoliko dana upoznao sam jednog čoveka, počeli smo da pričamo čime se bavim. Rekao sam da studiram srpski jezik u Krakovu, a on čim je to čuo rekao – Srbi? Ubice… Nažalost ovo mišljenje je još uvek prisutno kod velikog dela poljskog društva. Baziramo ga jedino na medijskoj slici koja nam je servirana poslednjih decenija. Polako ljudi postaju sve svesniji toga šta se dešava u svetskim medijima kad su Srbi u pitanju i da ne može samo jedan narod snositi posledice rata u kom je učestvovalo više nacija.

Ali ne brinite – takve stavove imaju isključivo ljudi koji nikad u Srbiji nisu bili i nijednog Srbina u životu nisu upoznali. Čim dođu i budu proveli malo više vremena s vama, sami se pitaju kako je to moguće da su do sad imali toliko pogrešno mišljenje i zašto svetski mediji su od vas napravili monstrume.

Ima to više pozitivnih rezultata. Sve više ljudi počinje da kopa kako bi saznali što više o vašoj kulturi i istoriji, drugi, kao što na primer ja, studiraju jezik (mada, iskreno govoreći, ja sam počeo da studiram srpski iz radoznalosti, nisam bio ubeđen da je ovo najbolji put koji mogu da odaberem u životu) i književnost, treći postaju vodiči i provode tamo vreme s turistima. Najvažnije je da se slika polako menja. Nadam se da će naša deca imati PRAVU SLIKU, ili bar neće suditi o drugom, toliko nam ustvari bliskom, narodu imajući neke predrasude.

Kad smo već uz studiranje srpskog, naš fakultet nije veliki. Moja grupa na trećoj godini ima svega 8 članova, ukupno srpski u Krakovu studira možda pedesetak osoba (valjda i manje). Najvažniji predmet je naravno lektorat jezika, koji se održava nekoliko puta nedeljno sa lektorom iz Srbije. Osim toga, učimo o srpskoj književnosti, od ove najstarije, srednjovekovne, do savremene. Velika greška u programu studija je po meni nedostatak predmeta kao što je Istorija Srbije. Obaveza bi trebalo da bude da se uči ne samo jezik i književnost, ali i prošlost jednog naroda. Ovo bi mogao da bude temelj kasnijih rasprava o kulturi, jer sve što se dešava sad, ima svoje korene mnogo, mnogo ranije. I kad završimo fakultet, teoretski smo stručnjaci, a u stvari naše obrazovanje u toj oblasti nije puno.

Vreme prolazi, stavovi se menjaju jer ljudi znaju sve više, a i razlog tih loših mišljenja odlazi sve dalje i dalje u zaborav. Nadam se da za neko vreme, kad spomenem Srbe, neću čuti „Ubice!” već „Fantastični, prijateljski i otvoreni ljudi”, šta i vam iz punog srca želim.

Autor: Rafał Kądziołka

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s