„Branio sam se tako što nisam odgovarao ni na šta“

Banovo brdo, kod bioskopa „Šumadija“- uputstva koja novinar dobija od budućeg sagovornika. Zanima me stanje srpske kulture na Kosovu i razgovaraću sa Miodragom Rakočevićem, čovekom koji je vršio dužnost upravnika prištinskog Narodnog pozorišta 2013. i u prvoj polovini 2014. godine.

Jun ove godine ne prži kao inače. Uprkos tome, u gradskim autobusima temperatura je teško podnošljiva. Treba stići do Banovog brda. Stižem na dogovoreno mesto i pozivam sagovornika.

„Nosiš li crnu majicu bez rukava i crne naočare?“, čuo se glas sa drugog kraja žice.

„Ti mene ne vidiš, ali ja tebe vidim“, bio je za korak ispred mene. „Okreni se u svoje desno, ja ću ti mahati“. Za stolom obližnjeg lokala, sakriven u hlad krošnji, sedeo je i mahao naš čovek. Glumac. Direktor prištinskog pozorišta i Kulturnog centra Čukarica, Miodrag Rakočević.

Tirkizna “NIKE” majica i čovek u srednjim četrdesetim godinama. Ozbiljan izraz lica sa kog se naziru godine iskustva. Nemiran pogled dubokih plavih očiju našeg sagovornika govori više od ozbiljnosti njegovog lica i težine njegovih reči. Govori da glumac zauvek ostaje dete, ili makar u odličnim odnosima sa svojim unutrašnjim detetom.Prištinsko pozorište broji petnaest glumaca, samo srpskih. Albanci ne žele da igraju u srpskoj drami, volja za mirnom životnom situacijom između Srba i Albanaca, prema Rakočevićevim rečima, postoji samo formalno.

On nije pokušavao da spoji srpsku i albansku dramu, jer je rođen i odrastao na Kosovu.

„Najlepše godine svog života proveo sam tamo“. Zna da je to nemoguće.

Rad na funkciji upravnika pozorišta koje nema svoju zgradu, gle čuda, bio je težak.

„Zatekao sam nesređeno stanje u svim segmentima-organizacionim,finansijskim,umetničkim…Taman kad sam sredio stanje sa dugovima, isplatio honorare (ne duguje se nikom ništa), izvršio unutrašnju organizaciju, sredio tu kuću u kojoj je pozorište, počeo na radu nove predstave, naručio tekst, dogovorio sa spoljnim saradnicima režiju, muziku, kostim, scenografiju, našao sponzore za finansiranje svega toga-stiže smena. Ne ljutim se, hvala im. Ja sam otišao na bolje mesto. Njima želim svu sreću.“

Bez ogorčenja, ali sa nezadovoljstvom govori o problemima sa kojima se kao upravnik Narodnog pozoripšta u Prištini susretao.

„Najveći problem je trenutna uprava, koja ništa dobro neće uraditi za srpski živalj u kulturnom smislu, ni za pozitivnu afirmaciju samog pozorišta. A, kako čujem, najnovije vesti, sada više ni svi oni koji su mene „gurali“, mislim na ansambl, nisu srećni što se vratio bivši upravnik, pa odbijaju poslušnost po raznim osnovama. Onda ide problem sedišta pozorišta: gde će stvarno biti i kako će raditi, kako će se i od koga sve, pored države Srbije, finansirati.“

I o političkim pritiscima koje je pozorište za vreme njegovog upravnikovanja trpelo.

„Nisu to bili klasični pritisci, da me neko zove i daje nekakve instrukcije. Ne. Više su bile smetnje u pokušaju da se, recimo, preko lokalne samouprave dobiju pare od kancelarije za Kosovo i Metohiju, za rad na nekom novom projektu. Na primer, ja dogovorim sve sa izvršnim direktorom, zamenikom direktora za KiM, a onda kreću opstrukcije od žene zadužene za finansije, čoveka zaduženog za kulturu i kulturno materijalno i nematerijalno nasleđe i tako, ili posle nekoliko dana po prijemu dužnosti zove me čovek koji je sada gradonačelnik Gračanice i kaže kako je on dobar sa savetnikom predsednika države za kulturu i da bi trebalo da zaposlim bivšeg upravnika kao reditelja, jer će on trebati njima na jugu.“

Gospodine Rakočeviću, kako ste se od tih pritisaka branili?

„Branio sam se tako što nisam odgovarao ni na šta, da se ne bi kačili za mene, i onda priči nikad kraja, a hteo sam da završavam posao koji mi je poveren na najbolji mogući način. Čak su i glumci u dva navrata, obraćajući mi se pisanim putem, pokušali da se sa mnom prepucavaju, ne znajući, ni tada ni danas, svoje ingerencije.“

A kako li će se ostatak srpskog življa i ono malo srpske kulture na jugu boriti i opstati, to je jedna mnogo duža priča koju ovim intervjuom tek započinjem.

Autor i foto: Mara Nedeljkov
Intervju je takodje objavljen na portalu „Srbija i Poljska“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s