Međunarodni dan studenata

Nezadovoljstvo Bolonjom i apatičnost studenata

Medunarodni dan studenata se obeležava kao simbol borbe za demokratsko obrazovanje i društvo, kao i secanje na 17. novembar 1939. godine kada je 20 čehoslovackih studenata koji su protestovali protiv okupacije pogubljeno od strane nacista.
Tada je više od 1.200 studenata odvedeno u koncentracione logore, a domovi i univerzitet su pretvoreni u kasarne.

Povodom obeležavanja ovog dana za Politikolog govori Stefan Siridzanski, jedan od najuspešnijih studenata Fakulteta politčkih nauka u Beogradu. Uz pomoć Debatnog kluba FPN-a i Otvorene komunikacije ostvario je zavidne rezultate i osvojio univerzitetsko debatno Evropsko prvenstvo, bio je finalista Svetskog prvanestva, osvajač turnira u Budimpešti i Lajdenu, finalista turnira u Oksfordu i Parizu i mnogih drugih.

Stefan od početka studiranja ima izuzetno visok prosek koji se konstantno kreće negde izmedju 9.50 i 9.70. „U ovom trenutku je 9.57 i nadam se da ću ga malo pojačati sada u četvrtoj godini“, dodaje on.

Kada je reč o akademskoj debati, kojom se bavi od 2011. godine, Stefan kaže kako je zahvaljujući istoj, upoznao mnogo fantastičnih ljudi koji vrlo lako sutra mogu da mu budu partneri, podredjeni ili nadredjeni i kako je naučio mnogo stvari koje će mu biti potrebne za ceo život i ističe kako su sve te veštine koje se uče debatujući, neophodne za, maltene, bilo šta čime ćete se baviti sutra. I jos jedna od prednosti debate ogleda se u korisnosti za ljude koji imaju strah od javnog nastupa što je neophodno za mnoga zanimanja.

„Za ovo što sam ja postigao zajedno sa svojom debatnom partnerkom, Helenom Ivanov,  važi isto kao i za sve drugo u životu – neophodna je upornost, samokritičnost i objektivnost“ zaključuje Siridzanski i dodaje „najbitnije, doduse, je kritikovati i usavršavati sebe nezavisno od spoljnih faktora a kao preduslov za sve to je sagledavanje sopstvenih vrlina i mana i kako ih korigovati što je nešto što teško pada mnogim ljudima“.

Kada je reč o današnjem studiranju po Bolonji i njenoj implementaciji, mišljenja je da je primena Bolonjskog sistema restriktivnija kada su u pitanju obaveze nego prava studenata.

„Recimo, kada se jesenas govorilo o smanjenju broja rokova na pet, ja ne bih imao problem ni da se to smanji na četiri kao što je to u zapadnoj Evropi, ali bi onda i trebalo omogućiti studentima da polože ispit preko predispitnih obaveza, da već početkom oktobra znaju raspored za sve rokove i da imaju priliku da biraju kod kog profesora polažu ispit“, kaže Stefan i dodaje da se neke od ovih stvari primenjuju na nekim fakultetima ali dosledna primena se ne dešava još nigde. Problem sa implementacijom Bolonje je, kako kaže, delom i zaostavština starog obrazovnog sistema ali misli da je ona uprkos tome odlična stvar. Kao najveću vrlinu Bolonje ističe ideju „o slobodi da sutra odete i radite u nekoj drugoj zemlji koja omogućava mladima široke vidike i bolje živote“.

Razgovarajući sa ljudima koji žive u studentskim domovima i ovde i u inostranstvu, zaključuje da su razlike očigledne ali i dodaje da „ipak nismo udaljeni svetlosnim godinama od mnogih zapadnih zemalja mada primarna razlika je u veličini soba i broju studenata po sobi“. Ističe i da postoji značajnja razlika u kvalitetu domova kako u Srbiji tako i u okolnim zemljama. „Primer za to je Rumunija gde postoji bolji kvalitet smeštaja nego kod nas, uprkos ne tako značajnoj razlici u standardu“ kaže Stefan.

Kada govorimo o studentskim stipendijama i kreditima, on ističe da način na koji se sada oni dodeljuju nije potpuno objektivan i pravedan. „Iznos od 8.400 dinara mesečno nije dovoljan i smatram da bi možda na neki način trebalo favorizovati studente koji nisu iz grada u kojem studiraju“, ističe on.

O perspektivi danasnjih mladih generacija misli da je jako loša, nezaposlenost je velika a nezaposlenost mladih duplo veća od  ukupne stope nezaposlneosti i dodaje „tržište koje je nama najbliiže, EU, je verovatno najgore pogodjena krizom celog sveta.“ Uz to, kaže, da preovladjuje apatičnost mladih i da mu je fascinantan manjak inicijative samih mladih da poboljšaju svoju situaciju i ističe kako nema velikih protesta protiv nezaposlenosti niti teškog zivota.

Katarina Vraneš

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s