U svim gradovima u kojima sam igrao ostavio sam deo sebe

Kada gluma postane potcenjena jer se glumi bez scenarija I režije, kada glumci postanu oni koji ne bi trebalo- tada treba staviti tačku, Za Politikolog govori profesor glume koji je za svoje karijere odigrao preko stotinu uloga, prvak drame za koga je najveća prepreka u karijeri bio sopstveni stid, reditelj. Dejan Cicmilović-glumac po struci I muci.

Pored toga što ste akademski obrazovan glumac, Vi ste završili i srednju glumačku školu. Stičemo utisak da ste oduvek želeli da se bavite glumom. Čime biste se bavili da niste uspeli u svojoj zamisli da postanete to što jeste?
– U izboru svog zanimanja oduvek sam znao šta ne želim, a to je pre svega kancelariski posao ili bilo šta što je vezano za birokratiju, koju inače ne podnosim. Jedno od zanimanja koje me oduvek privlačilo, pored umetnosti, je istaživačko novinarstvo, posao dovoljno kreativan i avanturistički koliko i gluma.

Zaista mislite da u istraživačkom novinarstvu ima mesta kreativnosti?
– Itekako, ne menjajući činnjenice o kojima pišete uvek možete dati sopstveno mišljenji i odrediti stav prema onome o čemu pišete,barem u demkratskim društvima u kojem, nadam se, zivimo i mi.

Kada već pominjete stavove. Glumili ste u više gradova, U Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru, Prištini, Leskovcu… U kom Vam je gradu najdraže da glumite?
– Pozorište može da se stvara apsolutno bilo gde, nebitan je grad niti mesto na kojem se stvara bilo da je to ulica, Surdulica ili Narodno pozorište. Igrao sam maltene u svim pozorištima u Srbiji, a osećao sam se nadahnuto i dobro u svakoj ulozi koja je bila inspirativna i koja je uspevala da prenese moć glume na gledaoce postavljajući pitanja nudeći odgovore i provocirajući emocije u svim gradovima u kojima sam igrao ostavio sam deo sebe, ali ono što je najvrednije-sretao sam vrlo zanimljive ljude, i to je ustvari najveće iskustvo.

Koju ulogu pamtite kao onu kojoj ste dali najviše sebe?
– Odigrao sam preko stotinu uloga u pozorištu, filmu televiziji, ali kao svetski, ne tako više mlad glumac, pamtim tri koje su obelezile moj karijeru: Edmnund Kin, Đordje Karađorđević i Jaša Tomić.

Po čemu su te uloge specifične?
– Svaka od njih je govorila o tragediji tih likova, svi su imali slične osobine: pravdoljubivost, ličnu tragediju i ideale u koje su verovali.

Koliko je teško biti profesor budućim glumcima?
– Nije teško ukoliko se to zaista voli i bespoštedno pripada tom poslu. Moj posao je da te mlade i talentovane ljude naučim zanatu koji se zove gluma,odnosno da im unapredim ono što vec imaju u sebi-predodredjenost da se bave glumom, ali mnogo je teže te iste mlade ljude upraviti ka onome što zove jaka ličnost, dobar i pošten čovek koji iskreno i do kraja pripada pozorištu tražeći u njemu sebe i davajući mu se.

Kažete „mlade i talentovane ljude“, ali može li se glumi naučiti netalentovana osoba, kako se Vi ponašate u situaciji kada takva osoba uspe da upiše Akademiju?
– To se nikad ne dešava, bar na akademiji na kojoj ja radim. Dešava se da je neko trenutno sposobniji od nekog drugog, ali vrlo brzo dolazi do izjednačavanja snaga i to posle ide svojim tokom. Po meni je licemerno raditi sa nekim ko je netalentovan i lagati ga da će se tim poslom baviti u živoyu-to je, po meni, nedopustivo. Sa takvim studentima, ako se i pojave, ne sarađujem.

Šta je Vama, kao studentu glume, bilo najteže da savladate?
-Stid.

Kako se postaje prvak drame?
-Svako pozorište ima svoj pravilnik po kome se dobija ovaj status. U pozoristu gde radim potrebno je da imate vise od 15 godina radnog staža, zapažene uloge u karijeri, i više od šest domaćih ili međunaronih nagrada na referentnim festivalima. Prvak drame je esnafski statusni položaj koji zahteva, pre svega, moralnu i etičku pripadnost teatru.

Mara Nedeljkov

Advertisements

Једно мишљење на „U svim gradovima u kojima sam igrao ostavio sam deo sebe

  1. Svaki istinski, veliki glumac, umetnik po poslanju, demjurg koji od paucine sna i sopstvenog sebe stvara bice sasvim nalik coveku zivom, citavog svog veka koji mu je milostivi podario, gradi samo jedan lik – samoga sebe, posrcuci korak po korak prema cilju sve daljem. Takav glumac zivi medju nama. Dejan Cicmilovic, – Majstor nepredvidljivog zanata.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s