Запад хоће да нас затре, да ништа не остави од нас

Прати своју идеологију и зна слабе тачке људи са власти. Сматра да је Србија на лошем путу и да је једино решење пут интеграције са Русијом. За себе каже да је млађи од своје генерације јер су они остарили духом и у шали додаје да су њега чували на тамном и хладном месту, па је зато сачувао свежину. Оснивач Српске радикалне странке, правник, писац, Четнички војвода. За Политиколог по други пут, после више од петнаест година, говори Војислав Шешељ.

Како, након дванаест година одсуства, коментаришете културни, друштвени и генерацијски јаз који је настао?
-Ја се сматрам ближим вашој генерацији него оној који имају исто година као ја, знате они су за мене већ остарили. Мене су чували на мрачном и хладном месту, па сам се вратио очуван, а они су у међувремену много остарили, не само физички, него духовно.

Имајући у виду да сте изјавили да се нећете одрећи идеје велике Србије, да ли заиста мислите да ова идеја може данас да прође код становништа које је, како показују истраживања, највећим делом проевропски оријентисана?
-Ја вас позивам да не верујете ништа овим истраживањима јавног мњења. И раније су била лоша. И раније су била прилагођавана интересима и жељама оних који наручују истраживања и који га финансирају. Од кад је Вучић дошао на власт, све је буквално под његовом контролом. Од кад је Вучић преузео власт нисмо имали ниједно објективно истраживање јавног мњења. Све он креира. Што се тиче велике Србије, та идеја је стара неколико стотина година, старија од мене и остаће после мене. Једна велика идеја коју не можете уништити. Која има свој рационални основ. Јесмо ли ми Срби међусобно подељени на Србе православце, Србе католике, Србе муслимане и Србе протестанте? Јесмо. Да ли је сасвим природно да ту поделу превазиђемо и да се као нација ујединимо? Јесте. Можемо ли данас то непосредно да урадимо-не можемо. Ови интернационализовани Срби се данас томе супростављају. Они су инструмент у туђинским рукама. Дакле све ствари су према томе јасне, али треба чекати неку историјску прилику да се то постигне. Историjска прилика је била 1918. Краљ Александар Карађорђевић је то прокоцкао, сад чекамо нову историјску прилику.  DSC_0997

Имамо ли искреног пријатеља у региону на којег можемо да се ослонимо?
-Не. Осим Републике Српске ,никога.

Шта мислите о подршци Дугина СРС (Евроазијски међународни покрет) да ли ћете се срести са њим пошто је он за то изразио жељу?
-Ја се надам да ћемо се срести у најскорије време. Захвалан сам на свакој врсти подршке, а поготово ми је била драгоцена та подршка из Русије. Из Русије сам имао подршку и власти, и разних друштвених организација и интелектуалаца, удружења књижевника.

Како коментаришете понашање председника Хрватске и премијера Зорана Милановића, је ли то пропаганда уочи избора или је то заправо ,,шешељофобија”?
-Они су испали тешке будале. Ја сам то у више наврата рекао, они су се упецали као сом на дурдубак. Ја сам забацио удицу они нису могли да избегну. Они су ми омогућили огроман публицитет који ми је Вучић у Србији ускраћивао а повратно преко српских медија није могао да заустави.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић у Бриселу је изјавио да Србија није била упозната са хашком одлуком поводом Вашег случаја и да се Ви враћате у Србију, то је описао као наметнуте обавезе и додао како мисли да то није добро за Србију која је на путу интеграција у ЕУ. Како Ви коментаришете ове његове речи и дела?
-Па вероватно Ивица Дачић мисли да је за Србију најбоље да сам ја остао доживотно у притвору Хашког трибунала. Тако мисли и Вучић и Томислав Николић, цела власт у Србији то данас мисли. Моје природно стање је боравак у затвору, а њихово природно стање је власт.

Због чега сте Ви толика претња за њих?DSC_1005
-Зато што сам, ваљда, способнији, образованији и што верујем у своје идеале, а знам све њихове слабе тачке.

Сада се говори о томе да Тужилаштво Хашког трибунала тражи да расправно веће преиспита одлуку о вашем привеременом пуштању. Да ли је наивно мислити да су у Хагу заиста очекивали да се ви не бавите политиком, па су сада изненађени Вашим изајавама и желе Вас натраг?
-Па знали су. Ја сам их то упозорио. Прошлог лета кад су први пут кренули са иницијативом ја сам рекао радићу то и то. Али овог пута ме нису ништа ни питали. Само су ме избацили.

Коме сада Ви не одговарате, јер скоро ни месец дана нисте у Србији а већ се разматра Ваш повратак у Хаг? Jе ли то Хрватска, Влада Александра Вучића…?
-Никоме ја не одговарам, сви би да ме се отарасе. Александар Вучић, јер не може са мном да изађе на крај. Ево непрекидно га позивам на телевизијски дуел, он избегава. Томислав Николић се уплашио, ево ускоро треба да поднесе оставку и он је сам тога свестан и непрекидно као Тито говори ,, Ако ја одем, ако ја одем”… Тако је и Тито, ви сте млади па се тога не сећате, често је и он говорио-Ако ја једног дана одем. Па смо мало дуже чекали на тај дан. Код Томислава Николића нећемо тако дуго чекати.

По Вашем мишљењу какво је сада стање у медијима у Србији?
-Никада у протеклих двадесет и пет година медији нису под јачом режимском контролом, него данас. Александар Вучић контролише све телевизије са националном фреквенцијом, радио станице и велики број новина.

Зашто СРС није успела два пута за редом да уђе у парламент?
-Радикална странка је тешко рањена у неколико наврата. И тај покушај пуча Томислава Николића нам је задао тежак ударац. Одласком Александра Вучића и Томислава Николића отишао је један број кадрова привучених режимским форсирањем, новцем којим су они располагали и неким другим мотивима. А у Српској радикалној странци се стање није могло поправити, по мом мишљењу, због личних сујета људи у руководству странке, дошло је до појаве међусобне нетрпељивости, била је извесна борба за моћ и утицај унутар странке. Ја нисам могао из Хага да све држим под контролом. Више је енергије утрошено на унутрашње сударе него на борбу против режима. Мислим да је то био основни разлог јер ми смо на изборе изашли као прилично неорганизована политичка групација. И то народ препозна.

Какви су Вам даљи планови што се тиче СРС, мења ли се програм или ћете можда мало модернизовати странку?
-Програм сигурно нећемо мењати, он остаје у суштини исти. Можда ћемо га мало дотеривати. Ми од наше идеологије никад нећемо да одустанемо. А од свих политичких странака ми смо најмодернији и по начину функционисања и по свежини идеја и по свему осталом. Ко нам може бити конкуренција у том погледу? Нико. А сад смо у периоду велике консолидације стања унутар странке, обнављање страначке инфраструктуре јер је била оштећена и у фази припремања за следеће изборе.

Једном сте изјавили како имате јако добру моћ предвиђања. Шта мислите шта нам то следи и у ком то правцу Србије иде?
-Србија је на веома лошем путу и оде у пропаст ако тај правац не промени.

Шта то значи?
-Само окретање према Русији, друге шансе нема. А Запад хоће да нас затре, да ништа не остави од нас.

Како стојимо са Косовом?
-Ми никада не смемо одустати од Косова. А овај садашњи режим је направио страшну грешку, издајнички се понео што је прихватио Бриселски споразум. Једина исправна стратегија по питању Косова је била замрзнути конфликт, па чекати да сазру услови за његово решавање. Ако могу тачно четрдесет година , Кипрани да замрзну конфликт са Турцима док не дође погодан моменат да отерају Турке, што ми то нисмо могли да урадимо са Косовом. А наши режими су се надметали ко ће пре изаћи у сусрет Западу, ко ће испунити албанске жеље. И највише у том правцу је отишао напредњачки режим

Имате ли Ви нека конкретна решења на економском и социјалном плану, за тренутне проблеме у Србији?
-Да. На економском плану морамо заштитити домаћу производњу, свим силама. Што значи морамо обезбедити царинама да нас не запљусне јефтина роба из иностранства. Лепо је купити нешто јефтино стране производње али то је онда као да ударате сами себе у главу. Ми сада у Србији не производимо текстил, не производимо обућу. Шта производимо? Ништа осим хране и сада нас запљускују храном из ЕУ. А ми смо под системом царина које извозимо у ЕУ или имамо одређене квоте. А они могу све код нас. То је још Тадићев режим увео. Ми морамо да заштитимо домаћу производњу а онда да форсирамо ту домаћу производњу, поготово оно где смо најуспешнији а то је производња хране. И да се усмеравамо према истоку где се можемо продати.

Колико дуго ћемо балансирати између ЕУ и Русије, јер све се чини да ћемо морати ускоро да се определимо?

-Ја мислим да се тај тренутак врло брзо приближава.

Аутори: Мара Недељков

Сандра Петровић

Фото: Милан Ранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s