Ostvarivanje prava nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku – Iskustva bošnjačke nacionalne manjine

Obrazovanje, kao podsistem društvenog sistema, bitan je element društvene infrastrukture. Ono može ostvariti svoje ciljeve samo ako je na adekvatan način involvirano u celokupan sistem društvene reprodukcije. Celokupan proces obrazovanja je proces učenja, podučavanja, poboljšanja veština govora, komunikacije, prezentacije, jednom rečju: veština potrebnih za konstituisanje svoga mesta u društvenoj zajednici. Kao takvo, obrazovanje je nužnost, obrazovanje je potreba, lična obaveza, ali i kolektivna odgovornost. Govoreći o obrazovanju sa aspekta nacionalnih manjina u Republici Srbiji znači govoriti o očuvanju posebnosti koji je imperativ jedne nacionalne zajednice. Jedini siguran put do očuvanja kulturološke i identitetske, izvorne, autohtone posebnosti jeste jezik, kao “kuća u kojoj živimo.”
Nacionalni saveti nacionalnih manjina, su predstavnička tela koja su Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (“Sl. glasnik RS” 72/2009, 20/2014 – odluka US, 55/2014), dobila obrazovanje kao jednu od četiri osnovne nadležnosti uz pomoć kojih se vrši očuvanje nacionalnog identitetskog pečata. Ostale tri nadležnosti su iz oblasti informisanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisma.
Jezik bošnjačke nacionalne manjine je bosanski. Jezik koji je pre jednog veka bio živ, jezik kojim su stvarali Gurbi-baba, Avdo Međedović, Husein Bašić, Faiz Softić, Ćamil Sijarić, Alija Džogović, a danas ga neguju Murat Baltić i Fehim Kajević.
20. oktobra 2004. godine održavan je prvi Javni čas bosanskog jezika u Sandžaku u osnovnoj školi “Dr. Ibrahim Bakić” u Ljeskovi, opština Tutin. Bio je to prvi čas bosanskog jezika u Sandžaku, nakon 97 godina od zabrane njegove upotrebe 4. oktobra 1907. godine, odlukom austrougarskog guvernera Bosne i Hercegovine Buriana. Kasnije, 23. decembra sledeće 2005. godine Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, uvršten je u 10 manjinskih jezika u Srbiji, čime je njegova javna i službena upotreba u Srbiji ozakonjena. Danas, obrazovanje na bosanskom jeziku svoje uporište nalazi u Ustavu Republike Srbije, u Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina, u Haškim preporukama, Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima, Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, Zakonu o osnovnoj i Zakonu o srednjoj školi, Zakonu o visokom obrazovanju i Zakonu o lokalnoj samoupravi. Dakle, napori predstavnika bošnjačke nacionalne zajednice za obrazovanjem na svom jeziku imaju potpuno i neupitno zakonsko utemeljenje.
O važnosti manjinskog obrazovanja govori činjenica je je odlukom Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine, 20. oktobar je proglašen Danom bosanskog jezika u Sandžaku, a 21. februar za Dan bošnjačkog školstva u Sandžaku. Napori se tu ne zaustavljaju. Naprotiv. Tokom školske 2013/2014. godine održano je 12 stručnih seminara na kojima je učestvovalo oko 900 nastavnika, a čije su teme bile iz bošnjačkog opusa. Oko 2200 nastavnika i stručnih saradnika nakon polaganja testa iz bosanskog jezika, dobilo je sertifikat o poznavanju bosanskog jezika za obavljanje obrazovno-vaspitnog rada na bosanskom jeziku, u skladu sa zakonom.
Nacionalni savet bošnjaka je, 23.03.2013. godine, doneo odluku kojom se utvrđuju obrazovno-vaspitne ustanove koje su od posebnog značaja za obrazovanje pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji.
Danas, školske 2014/2015.godine, prema podacima Nacionalnog saveta bošnjaka, nastavu na bosanskom jeziku pohađa ukupno 7.029 učenika u 333 odeljenja, u prvom, drugom, petom i šestom razredu osnovne škole i prvom i drugom razredu srednje škole, u kojima se koristi 98 različitih udžbenika. Bošnjački autori uradili su 26 novih udžbenika za predmet Bosanski jezik (Čitanke i Gramatike Bosanskoga jezik) i dodatke udžbenicima za grupu nacionalnih predmeta (Iistorija, Muzička i Likovna kutura i Svet oko nas). Prevedenena su 64 udžbenika iz opše-obrzovnih predmeta, dok je za 4 udžbenika odobren uvoz iz Bosne i Hercegovine.

Haris Imamović,

Apsolvent Pravnog fakulteta IUNP ,
student Zaštite zivotne sredine i agrokulture IBCM-u i PR

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s