,,Новинар мора да ослушкује шта је људима важно, да препознаје теме, и да се њима бави”

Untitled

Дугогодишња новинарка, уредница централних информативних емисија на радију Б92, Љубица Гојгић, говори о својој новинарској каријери, напретку новинарске професије и утицају политике на рад медија.Ова новинарка се бави новинарством 22 године. Каријеру је започела на Радију Индеx, седам година је писала за НИН, а од 2001. је радила на Б92 као специјални извештач из Хага. Недавно је почела да ради на Радију Б92. За Политиколог говори по други пут.

Шта је било пресудно у вашој одлуци да се посветите новинарској професији?
-Нисам никада о томе размишљала. Није постојао пресудни тренутак, али мислим да је све од основне школе указивало да ћу се бавити нечим што је у вези са писањем, са јавном презентацијом. Вероватно је пресудило то што је моја прва учитељица Софија, а онда и разредна Љубица, које су нас страшно подстицале да читамо, пишемо, форсирале су јавне наступе,приредбе и рецитовање. То је мени јако блиско, тако да сам одувек знала да ћу радити нешто са речима.

Дипломирани сте економиста, а бавите се новинарством. Како је економија повезана са новинарством?
-Никако није повезана са новинарством. Врло сам невољно студирала економију, зато што је моје најближе окружење сматрало да не треба да студирам књижевност или историју, што сам ја желела. Данас са овим искуством могу да закључим да се свет и висока политика врти око економије. На економију сада гледам другим очима, и тек сада схватам колико је то занимљива наука. Када видите колико је цео свет у кризи, када имате могућност да схватите како неке ствари функционишу, тада видите колико је економија велика наука.

 Мислите да истраживачко новинарство може да успе у Србији?
-Тешко, врло тешко. Зависи шта истражујете. Ако истражујете нове трендове у музици, слободно можете тиме да се бавите. Ако се бавите питањем ко контролише медије, рекламне просторе, које финансијске структуре су ту умешане-такво истраживачко новинарство вас неће довести ни до емисије на телевизији, а поставиће вам окружење и много препрека на том путу.

Радили сте на телевизији, а недавно сте прешли на радио као уредница централних информативних емисија. Шта вам је боље искуство: рад на ТВ-у или радију?
-Новинарство је у суштини исто на свим нивоима-технички се мало разликује. Телевизија се разликује од радија јер је много неслободнија-телевизија је најмоћнији медиј и зато они који контролишу медије, највише њу контролишу. Телевизија је највише поклекла пред притисцима. Много веће поштовање имам према колегама које раде у писаним медијима, нарочито у недељницима-они су мање храбри. Власт најмање врши притисак на недељнике јер њих купује најмањи број људи. Радио је оаза слободног размишљања и слободног рада. То се мени јако допада.

Имали сте прилика да радите као новинар у иностранству. Колико се њихов режим рада разликује од нашег?
-Квалитет новинарства се не разликује. Третман новинара у друштву у Француској и Америци је различит. Тамо вас јавност као новинара штити-ниво демократије и политичке културе је дошао дотле да се неке врсте бруталних притисака, узнемиравања новинара сматрају недопустивим. Не кажем, нарочито када је реч о америчким медијима, да је ситуација сјајна. Мислим да се подршка редакције губи у односу на стране редакције у којима сам радила. И наравно, новинари у Америци и у Француској солидно живе од свог посла, а исто су као ми угрожени јер се број штампаних медија смањује.

 Који је најуспешнији тенутак у вашој каријери?
-Најуспешнијим тренутком у својој каријери сматрам прво појављивање на телевизији, први извештај уживо из Хашког трибунала. Урађен је а да пре тога нисам имала ниједну пробу. Прихватила сам да извештавам за телевизију без неког претходног телевизијског искуства-то је била велика победа. Нисам имала велику конкуренцију у Хагу јер сам била једини програм који је пратио све те процесе, али је притисак био велики. Замислите да неко из Београда сазна нешто пре мене-то би било велика брука. Зато сам се трудила да све о Хагу сазнам, о процедурама. Био ми је велики комплимент када је, сада нажалост покојни професор, Војин Димитријевић рекао: ,,Гојгићка, ти си најбољи правник међу новинарима”.

 Које су одлике које новинар мора да поседује да би савладао различитост функција у медијима?
-Храброст, а уједно мислим да то највише и недостаје. Образовање се подразумева, као и знатижеља-потреба да увек више прочитате него да напишете. Остале одлике: комуникативност, способност да извучете од саговорника што више информација. Допало ми се на једном скупу у Немачкој који је био посвећен медијима , када је један амерички експерт, Џеф Џарвис, говорио да су се медији одродили од јавности којој служе, да традиционални медији губе битку са новим медијима. Новинар у будућности мора да научи да ослушкује шта је људима важно, да препознаје међу људима теме, и да се њима бави.

У нашој земљи имамо много таблоида које, иако су ниског квалитета и непоуздане, читају доста људи. Шта мислите о томе?
-Волим да кажем да није таблоидизовано новинарство, већ друштво. Таблоиди постоје у свакој земљи. Они хране наше скривене жеље да знамо шта се дешава иза затворених врата, нарочито познатих људи, да пратимо њихове свађе, љубави, разводе, венчања-то није ништа ново.

Мислите да недостатак квалитетних информација може да буде узрок тога?
-Информација коју налазите у таблоиду често није часни пример врхунског новинарства. Код нас су таблоиди, бар водећи, врло често продужена рука некаквог политичког и економског сукоба између две, три групације, и директно су употребљени у том сукобу. Садржај таблоида може бити примитиван и вулгаран, али када се ради о неистинама које се пласирају да би се некоме наудило, а зато што је неко други платио, онда улазимо у сферу озбиљног криминала. То нису више само таблоиди.

Колико је новинарство напредовало/стагнирало у односу на 90’ године?
-Напредовало је техинички. Када сам раније ишла на терен, носила сам касетофон са касетом. Радила сам на телевизији са тракама које су 30 центиметара дуге, на мањим форматима, на дигиталној траци. Прелом је изгледао другачије: НИН у коме сам радила излазио је на грубом, оштром папиру, био је црно-бели, а данас је скроз у боји. Оно што недостаје у односу на 90-те је онај елан који смо имали. Нема ни храбрости. Људи нису ни свесни колико су ризиковали да би написали све, да кажу сваком у лице оно што мисле. Видим данас талентоване људе који дођу у редакцију и уместо да у њој буду бунтовници и свежа крв, они постају мале бирократе.

 ,,Политичари су одговорни оним што чине, медији су одговорни због нечињења- заједно су довели земљу или друштво у стање у ком се налази”.Шта то медији не чине?
-Већи део новинара у својим емисијама не објављују ни 30 процената од онога што знају, не инсистирају на темама које су битне грађанима јер су свесни да њихов опстанак зависи од тога да не отворе рат са влашћу. Они извештавају али са свешћу да постоје границе које није упутно прелазити. Не видим покушај да се пређу границе које је власт или коју су интересне групе поставиле-а новинари управо то треба да раде.

Шта бисте препоручили будућим новинарима, с обзиром на целокупну ситуацију?
-Новинарство је сјајна професија. Данас је новинарство посао, а некада је то био позив. Новинари су рођени тако јер воле да полемишу, да истражују, знатижељни су-ако поседујете ове особине ви сте новинари. Новинарство вам даје могућност да сретнете изванредне људе, свакакав полусвет, али све то иде у рок службе. Мислим да не треба да буде новинар неко ко није спреман да му у животу понекад буде тешко.
Како видите новинарство за десет година?
-Надам се да ће ситуација бити боља него данас, да ће новинари више слушати а бити мање послушни. Да ћемо се вратити себи, и направити разлику међу нама и испостава политичких партија, интересних група, залуталих у професију. Да на другој страни остану људи који знају шта је новинарство, који воле новинарство и хоће њиме да се баве.

Аутор: Кристина Недељковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s