Какво ти је друштво, такве су ти новине

,,Постоји нешто јаче од образовања, слободан дух и духовит човек. Духовитост много значи у новинарству, посебно у новинама које ти дају простор да пишеш.”

Новинар са вишедеценијским стажом, уредник часописа ‚‚Дуга’’, водитељ емисије ‚‚Бисери’’ и писац бестселера, Вања Булић, за Политиколог говори о својој каријери, новинарству и медијском образовању. Почео је да ради новинарски посао прво у ‚‚Дуги’’ а онда као водитељ емисија ‚‚ЗАМ’’ и ‚‚Бисери’’ употпунио своју каријеру. Емисија се приказивала 19 година чак и лети како каже није имао паузу. Прво је ишла на Трећем каналу, затим на ТВ Политика, БК ТВ, Кошава и на крају на ОБН. Расположен и насмејан иако је устао у 5 сати ујутру, да би радио на својој новој књизи, примио нас је у свој дом и нашао времена за наш часопис.

Емисија са преко 900 епизода која је угостила многе познате личности, људе из подземља и сасвим обичне људе звала се ‚‚Бисери’’. Зашто баш ‚‚Бисери’’?
– Емисију сам почео 1991. са намером да разговарам са познатим личностима, да им тражим црно зрно, оно што људи не знају. После 15 емисија се испоставило да нема толико људи који су спремни да говоре о томе. Они који су долазили су калкулисали, тако да сам прешао после 15 емисија на сасвим обичне људе, оне са маргине који су непознати и другачији. Испоставило се да су те приче маргиналаца боља прича о друштву. Политичари знају зашто и како се обраћају, док обични људи причају своју муку. Име није оригинално, постоји филм из 1958. године зове се ‚‚ЦРНИ БИСЕРИ’’, сценарио је радио један од најбољих наших новинара Југ Гризељ и та прича је о момцима из поправног дома који одлазе на летовање и тамо нестану паре некој госпођи. Наравно сви окриве њих а на крају се испостави да је то неко друго добро дете урадило. Другим речима у сваком од нас има црно зрно које може да излети.

Ко Вам је био најупечатљивији саговорник?
-Жене су најбољи саговорници. Оне су увек обележене, ако дође проститутка она не може да каже ‚‚ја сам мало проститутка’’. Наркоман може да се представи као мангуп, али жена наркоманка је увек обележена. Код нас влада фашистички однос према женама. Најупечатљивија ми је жена која је 12 година тражила и најзад доказала да у ковчегу у којем је сахрањен њен син нису његове кости, његово тело. Он је био добровољац, млад се оженио на ратишту. Његова жена да би добила пензију преко неких људи успела је туђе кости означити као да су његове. Мајка је суботом ишла да обиђе кости свог сина, дође да поприча са њим и тако сваког викенда. Највећу храброст показао је момак који је био ХИВ позитиван. Нико то није знао до тада, али је у емисији одлучио да свима каже.

Почетком деведесетих уклонили су Вас са РТС-а, када је Мићко Љубичић имитирао Слободана Милошевића. Како се то догодило?
-Пре емисије речено ми је да Мићко не сме да имитира Слобу. Наравно, рекао сам да нећемо, али не можеш када ти се у емисији намести да не урадиш. Мићко је причао како Индекси раде представе и поменуо Слобу. На питање ‚‚Да ли је теже имитирати Слобу или Тита?’’, одговорио је ‚‚Па Тита је много лако, а Слобу кад имитираш сат времена после те боли грло’’. На шта сам прокоментарисао да се вероватно Слоба због тога не обраћа народу често. Ту је било махања отпозади и када сам дошао да закажем следеће снимање рекли су ми нећемо снимати ове недеље ни следеће. Тада сам прешао на ТВ Политику.
Какво је стање у нашим медијима у односу на деведесете године?
-Многи кажу да је онда било лакше новинама него данас. Не кажем да је друштво било боље и да је Слоба био већи демократа, али у то време тиражи су били мањи. Политичка елита се хвалила страним властима како имају једне новине, часопис Дугу, која је излазила са тиражем од 10.000. Чим је динар био сређен тираж је порастао на 80.000 а онда и на 125.000, али је после тога била смењена цела редакција. Какво ти је друштво такве су ти новине и колико су новинари спремни да се боре за себе такве ће бити новине. Данас имамо једну касту уредника који се само смењују. Постоји слој људи који се само смењују из новина у новине. Недељник који је на прагу отприлике Дуге, НИН се мало осушио као и Време. Од дневних новина најбољи лист је лист Данас, мада је читам Политику из навике. У листу Данас раде људи са потписом, што је врло битно. Ценим то што испод оштрог коментара ставиш свој потпис.
Како сте се Ви борили са притисцима?
-Притисци увек постоје, али не можеш ти као новинар да осетиш притисак. Притисак се врши на уредника и уредник онда зна како да се понаша, шта ће да пусти шта неће да пусти. Постоји и оно друго, када знаш у којим новинама радиш ти знаш и докле се те новине пружају и онда пишеш текстове према ономе какве су новине.
Шта мислите о увођењу медијског образовања у образовни систем?
-Ретко ће средњошколац узети дневне новине и погледати нешто озбиљно. Мислим да је потребно обезбедити једном недељно час медијског образовања. Организовати макар неку трибину да гост буде новинар, где не морају бити сви истог узраста. Треба их образовати да науче како да читају новине, како да разумеју новине. Требало би да буде едуковања а мислим да је то лако решити у школама.
Да ли Вам се десило да објавите непроверену информацију?
-Наравно, то се често догађа. Имао сам велики блам у новинарству. Појавиле су се четири репортаже у озбиљним листовима са момком који је наводно играо у сплитској Југопластици. Прича је да је био мучен у логору у Хрватској а да га је мучио рођени ујак. Било ми је чудно када смо разговарали, али он је сложио причу тачно која пролази, како је из мешовитог брака. На крају се испоставило да је момак био у установи за ментално заостале и да је секао вене жилетом више пута.
Постоје ли данас неке новине које су нешто независније?
-Недељник који је на прагу отприлике Дуге, НИН се мало осушио као и Време. Од дневних новина најбољи лист је лист Данас, мада је читам Политику из навике. У листу Данас раде људи са потписом, што је врло битно. Ценим то што испод оштрог коментара ставиш свој потпис. А не као што имаш у Новостима испод коментара пише ЕВН (Екипа Вечерњих новости).

Аутор: Милош Павловић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s