Сећање на Предрага Симића ( 1954-2015)

Памтићемо га као неког ко је могао брзо, прецизно, а пре свега тачно да објасни компликоване односе на светској и домаћој политичкој сцени. По речима његовог асистента и сарадника на факултету Милана Крстића професор Симић био је приступачан у односу са студентима, са њим је све могло да се договори и сваки захтев је прихватао. Поред велике стрпљивости коју је показивао био је отворен и волео је да се дружи са студентима. Предраг Симић преминуо је изненада у 61. години од масивне плућне емболије.

Био је професор на Факултету политичких наука у Београду. Предавао је међународне односе и спољну политику, а био је и шеф Одељења за међународне студије. Као амбасадор у Француској боравио је од 2004. до 2009. године. У новембру 2005. године именован је за члана преговарачког тима Београда о будућем статусу Косова и Метохије, а као стручњак за међународне односе учествовао је у српској делегацији на неуспешним преговорима у Рамбујеу пре НАТО интервенције у СРЈ 1999. године. После 5. октобра био је спољнополитички саветник председника Југославије, а обављао је и дужност директора Дипломатске академије од 2001. до 2004. године.

Његова предавања се памте по анегдотама, причама и доживљајима из личног искуства. Увек је волео да о ономе што прича, а везано је за градиво за испит, допуни неком причом коју је он доживео, а све у циљу да студентима буде занимљиво и да лакше науче. На предавања никада није каснио и било му је важно да његови студенти не уче материју напамет, већ да је разумеју и да касније могу да је примене. Оно што је занимљиво је то што је он увек био доступан, увек се јављао на телефон и прихвато је сва гостовања. Волео је да иницира семинаре и трибине, а радо се и одазивао на њих. Непосредно пред своју смрт желео је да се организује трибина о Јужном току и енергетској безбедности Републике Србије Нажалост, та жеља му се није испунила. Он сам, увек је испуњавао обећања, а оно што суденти, асистенти и професори памте јесу различите екскурзије, јер је јако волео да путује. Био је стално у покрету, а први је покренуо путовања за Сегедин после 2000. године. Обожавао је историју и емпирију над теоријом, а често је користио и историјске риме попут “како тада, тако и сада” да би показао да се историјске ситуације понављају. Иако је био проевропски орјентисан, отворено је критиковао Европску унију и није бежао од тога. Сматрао је да велике силе увек раде оно што је у њиховом интересу. Говорио је да се центар моћи полако премешта из Америке у Кину и да је 21. век тај у коме ће Кина доминирати. Писао је да се то пре свега види по бруто националном производу Кине који је надмашио Америку, а за многе је неочекивано да је управо Кина постала највећи добитник постхладноратовске ере и да је уочљиво да она не крије своје амбиције које има на глобалном плану. Међутим, професор Симић је пре свега гледао државни интерес и сматрао је да Србији иде у прилог  да њено окружење буде стабилно и отворено за трговину.

Декан Факултета политичких наука Илија Вујачић на комеморацији, којој су присуствовали многобројни пријатељи, колеге, студенти и породица, истакао је да је покојни професор Предраг Симић био не само дипломата Републике Србије, већ и културни дипломата ФПН-а. Да је подизао углед факултета тиме што је доводио многе научнике и амбасадоре и да је био миљеник медија. Најближи сарадник преминулог професора проф. др. Иво Висковић говорио је да је Симић имао ту особину да у неколико реченица уме да сажме читаву филозофију и суштину живота.

Сви се слажу да смрт проф. Предрага Симића представља велики губитак не само у академским круговима, већ и у политичким и културолошким. Студенти су изгубили једног изузетног професора, а политичка сцена Србије врсног стручњака и познаваоца међународних односа.

Аутор: Звездана Бабел

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s