Титуле нису мерило личности

Према члану 62. статута Универзитета у Београду, декан се бира из реда редовних професора који су у радном односу са пуним радним временом на факултету,на период од три школске године, са могућношћу једног поновног избора. Тренутно се у академској заједници дебатује могу ли декани који представљају орган пословођења факултета остати на тoј функцији и више од два мандата за живота. Ову расправу покренуло је Министарство просвете на основу жалбе кандидата за декана једног београдског друштвеног факултета коме је оспорено право да поново буде изабран на ту функцију.

Ове године ће већина факултета Београдског Универзитета бирати нове декане.Честе промене закона показују недовољну ефикасност српског правног система. Из тога произилазе опречна тумачења законских прописа што резултира пребацивањем одговорности са једне институције државног апарата на другу. То деканима оставља простора да манипулишу законодавним процесом како би себи осигурали што дужи мандат. Терет одговорности надлежних институција је што оне понекад селективно примењују законске акте из своје надлежности као и мешање у рад других институција. Због тога је Министарство просвете дописом обавестило све факултете о нултој толеранцији за кршење закона према коме декан може бити изабран на ту функцију само два пута запретивши новчаним казнама.

Статути свих факултета БУ у сагласности су са статутом тог универзитета по питању мандата декана. Декан факултета је угледна и поштована личност у својој бранши. Он представља факултет као академску установу и испуњава своје надлежности у складу са статутом факултета чији је декан. Као редован професор, дужан је да студентима ваљано пренесе знање и заинтересује их за предмет његовог истраживања. Својим деловањем, декан треба да штити лични интегритет и интегритет установе коју заступа. Титуле нису мерило личности. Важнији су куртоазија, интеракција са студентима,вештина координисања послова у оквиру факултета на што бољи начин и дугорочно планирање развоја факултета. Можда је новац подстицај да декани што је могуће дуже буду на тим местима јер уз плату редовног професора они примају и плату као декани. Та средства финансирају се из републичког буџета, односно од новца пореских обвезника Србије. Понекад нам се учини како се челници факултета иступајући у медијима залажу за ставове неке од политичких странака што би представљало сукоб интереса. Зато морамо анализирати и утицај ван академских чинилаца у избору декана и времену њиховог боравка на тој позицији.

Владета Јеротић је записао:Прелазно доба(“транзиција“) многима је данас на уснама. Примена болоњске декларације отежала је завршетак преображаја српског образовног система који је данас у кризи. Аутономија личности и институција под утицајем је идеолошко политичке матрице. Траже се изговори како би се терет одговорности пребацио на друге. Селективна примена законсих начела и њихово тумачење штете како државном апарату тако и грађанима као уживаоцима уставних права. Студенти су незаинтересовани да заиста промене систем који тренутно стагнира. Све се своди на октобарске протесте а осталих једанаест месеци у години испуњавају се интереси латентних играча. Овај случај са деканима резултат је поменуте кризе образовног система. Ми сматрамо да су потребна боља институционална решења и континуирани ангажман студената и академских радника како би се променила свест људи о овом проблему.

 

Аутор: Милан Ранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s