Република Српска- геополитички поглед

У бескрајном мору анализа статуса Републике Српске, њених темеља, институција и перспектива, веома је мало оних које се баве елементарним стварима попут геополитичког положаја РС, њених географских и инфраструктурних карактеристика, као ни могућностима да се те карактеристике од суштинске важности искористе против њених институција и њеног ентитетског устројства као таквог. Током мукотрпних дејтонских преговора али и пре њих, током грађанског рата у БиХ, западни фактор се није либио да употреби бомбе како би Србима наметнуо решење какво он сматра за сходно у датим околностима. Данас су суморна ратна времена срећом далеко иза нас. Међутим, време у коме се врше перфидни и вишедимензионални напади на институције и политички капацитет РС и у коме се употребљава читав дијапазон средстава усмерен на њено рушење, прави је моменат за геополитичку анализу положаја РС и претњи које су усмерене на њен уставни поредак и безбедност. Поред већ нажалост доста пута испробаних метода умањења надлежности РС и њеног “дисциплиновања” различитим политичким средствима, потребно је да знамо и нека далеко озбиљнија и дугорочнија средства која стоје на располагању онима којима јака Република Српска и било какве њене аспирације ка већој самосталности унутар или изван БиХ нису у интересу. Због чега РС има одређене специфичне карактеристике, коме је то и због чега у интересу, и које су геостратешке препреке евентуалним једностраним потезима власти РС?

Дејтонска средства геополитичког обуздавања РС

djeton-sporazum
Тежње да се од РС начини празна љуштура и да се њене институције учине нефункционалним старе су колико и она сама. Најпре се покушало ратном опцијом, а након потпуног пораза муслиманско – хрватских снага и Дејтонског мировног споразума приступило се другачијим, мирнодопским средствима. Поред добро познатих и често употребљаваних средстава дискредитације политичког руководства РС и њеног суверенитета, попут делегитимизације судским пресудама тзв. Суда БиХ, оркестриране пропаганде о “геноцидној творевини”, “четничкој агресији” и слично, Сарајеву и њиховим међународним спонзорима стоје и неупоредиво озбиљнија и ефикаснија средства која могу бити усмерена против суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности РС. Када су лидери сва три народа били присиљени да седну за преговарачки сто у војној бази Рајт Петерсон у Дејтону, подразумева се да се актуелно стање на терену највећим делом морало узети у обзир. Ричард Холбрук и амерички стратези су имали задатак да стање на терену у што већој мери прилагоде сопственим, али уједно и интересима Сарајева које је било де фацто поражено у овом рату. Тада су, под притиском САД и ЕУ настале важне геостратешке и политичке замке које у случају потребе остваривања директног интереса на терену могу да буду активиране у било које доба. Дејтонским, али и постдејтонским решењима пре свега у виду тзв. Бонских овлашћења, атлантистима су на располагању многобројна средства обуздавања нежељених политика РС и дисциплиновања власти у Бањој Луци. Оваква средства се крећу од геополитичких, економских, пропагандних, судских, а сва ова средства треба да доведу до суштине – укидања и смањивања надлежности овог ентитета уз подршку и диктат канцеларије Високог представника у БиХ. Која су то геополитичка средства која се могу искористити за дисциплиновање власти и народа РС?

Дистрикт брчко – “сигурносна кочница” осамостаљењу РС

brcko-distrikt-arabsmedia.info_

Дистрикт Брчко у политичком систему БиХ има специфичан статус. Оно не припада ни Федерацији БиХ ни РС, већ представља својеврстан кондоминијум оба ентитета, са сопственим органима државне управе, владом и министарствима. Оба ентитета у складу са тим полажу право на Брчко дистрикт и сматрају га својим саставним делом, што компликује ситуацију у самим темељима овог проблема. Географски положај Брчко дистрикта је важан из два разлога. Најпре, он је једини већи град у босанској Посавини у коме је становништво у већој мери мултиетничко, уколико изузмемо мања места попут Оџака и Орашја која припадају Посавском кантону Федерације БиХ. Друга чињеница која говори у прилог важности овог града је да има одличан стратешки положај – налази се уз реку Саву, свега неколико километара од важног међународног коридора који повезује Београд и Загреб, односно на месту укрштања ауто – пута Београд Загреб који води од јужног Балкана ка западној Европи и коридора 5Ц који повезује западну и централну Европу са јужним Јадраном и ширим регионом источног Медитерана (Будимпешта – Осијек – Сарајево – Мостар – Плоче – Дубровник).
Брчко дистрикту је дат посебан статус под перманентним притисцима међународне заједнице, под прилично неуверљивим објашњењем да је такав статус неопходан због етничке шароликости града и немогућности његовог сврставања у неки од два ентитета. Овакав статус Брчко дистрикта је показатељ пажљивог и дугорочног планирања атлантистичког геополитичког блока и вашингтонских твораца геополитичке реалности Балкана. У њиховим стратегијама простора за случајност нема, а предвиђа се деценијама унапред. Права функција посебног статуса овог ентитета у оквиру БиХ јесте да у погодном тренутку може да послужи као средство физичког пресецања РС на источни и западни део. Брчко дистрикт дакле може да послужи као својеврсна “сигурносна кочница” било каквим једностраним потезима власти у Бањој Луци. Уколико имамо у виду да је на најужем делу територија РС у Брчко дистрикту широка само 5 километара, јасна је озбиљност оваквог решења и широк дијапазон могућности које оно пружа.

Перцепција РС од стране других – продужена рука Београда ка западу

images

Кључ разумевања деловања атлантиста усмереног ка РС се може наћи како у геополитичкој теорији, тако и у практичном деловању међународних субјеката. “Кост у грлу” атлантистичким стратезима представља чињеница да се компактна српска територија налази само неколико десетина километара од Загреба и приближно исто толико од Јадранског мора, и то у два удаљена географска региона. То је оно чега се Запад и његови савезници у највећој мери плаше, а тенденција да се српски фактор потисне у што већој мери на исток је стара колико и међународни поредак који данас познајемо. За остваривање овог циља се у историјској перспективи никада нису бирала средства, а Дејтонски мировни споразум је био идеална прилика да се постави темељ за такво будуће деловање. Стога је веома важна перцепција РС од стране најутицајнијих фактора у нашем региону – ЕУ, САД, Турске, као и самих држава потписница Дејтонског мировног споразума.
Хрвати у матици имају специфичан, али традиционално мудар однос према својим сународницима у БиХ. Званични Загреб је у више наврата јасно поручио Хрватима који живе у БиХ да је ”њихов главни град Сарајево”. Међутим, иза ове симболичне изјаве која прија ушима бриселских и вашингтонских бирократа крије се конкретна и обилна материјална и политичка подршка Хрватима у тој држави, посебно у Западној Херцеговини. Хрвати веома добро знају да је темељ испостављања било каквих политичких захтева Сарајеву и тежње за већом самосталношћу од централних органа БиХ економски развој. Регион Западне Херцеговине већином насељен Хрватима је један од најразвијенијих у БиХ, и привредним, културним и неформалним политичким везама је јако добро повезан са матицом. Хрватима у БиХ је превасходан циљ остварење веће самосталности евентуално кроз уставне промене и формирање трећег ентитета у оквиру БиХ. У складу са својом традиционалном прагматичношћу, Хрвати на РС не гледају благонаклоно, али је посматрају искључиво кроз призму остварења сопствених интереса. Наиме, оног тренутка када је председник РС Милорад Додик подржао Хрвате у њиховим настојањима за већим политичким правима у оквиру БиХ, од хрватских званичника се први пут могло чути да је “РС реалност коју треба уважавати.” Позитиван или макар прећутан став Хрвата о РС ће бити на снази све докле то званичном Загребу и Мостару буде било у непосредом интересу, и око тога не треба имати никаквих илузија.
Иако је ЕУ од почетка кризе у бившој Југославији и грађанског рата у БиХ показала своју институционалну неспособност да утиче на процесе који се тамо одвијају, она, разуме се, има своје интересе у БиХ. Европској унији ни у ком случају не одговара распад БиХ, а још мање од тога чињеница да ће таквим развојем ситуације настати већински муслиманска држава, изузетно антихришћански настројена, а потенцијално и база окупљања екстремиста из овог дела Европе. Таква претпоставка није пуко нагађање, већ овакву сурову реалност потврђује искуство претходног рата када су исламисти са разних меридијана наше планете учествовали у злочинима над немуслиманским становништвом широм БиХ, али и актуелно стање на терену где многи Бошњаци ратују у Сирији и Ираку за успостављање глобалног калифата. ЕУ по сваку цену жели да БиХ опстане као јединствени државни провизоријум, без претеране самосталности, под будним оком Канцеларије Високог представника, и то са што већим овлашћењима и утицајем на политички систем БиХ.
За унитаристе из Сарајева РС представља “геноцидну творевину”, “мањи БХ ентитет”, нужно зло и привремено решење у политичком систему БиХ. РС никада није била у потпуности призната од стране званичног Сарајева, већ су потпуним поразом у рату натерани да је прихвате као реалност. Самим тим су намере бошњачких политичара веома јасне. Циљ је коначно укидање РС и формирање унитарне БиХ са исламистима на челу. Циљ унитаристичког Сарајева је увек био исти, само се средства мењају у зависности од односа снага на међународној сцени. Како успостављање власти екстремиста из Сарајева на читавој територији БиХ није успело ратом, у мирнодопским условима се приступило другим, “мекшим” методама – приписивању колективне кривице комплетном српском народу, неутемељеним пресудама такозваног Суда БиХ, хапшењем особа српске националности под изговором наводних ратних злочина, и слично. Ублажена верзија ових ставова се може чути од властодржаца у Сарајеву, док поједине организације попут “Коалиције први март” и “Антидејтон групе” преко својих гласноговорника своје антисрпске ставове износе неупоредиво бруталније и директније – чак и поређењима РС са нацистичким Вермахтом. Оно што бошњачко политичко руководство ишчекује су потенцијалне пресуде Хашког трибунала некадашњем руководству за наводни геноцид, како би за своју мантру о наводној геноцидности РС имали какво – такво утемељење.
За неоосманистички режим у Анкари РС представља препреку у остварењу замишљене “зелене трансверзале”, и представља трн у оку ширењу њеног утицаја на оним деловима Балкана где живе муслимани. РС својом територијом и етничким српским становништвом физички одваја Сарајево и муслиманску централну Босну од Рашке области у Србији у којој такође живе муслимани. Стога је Анкари такође недвосмислено у интересу ограничавање и даље смањивање уставних надлежности РС, њеног суверенитета и ограничавање њеног економског развоја. Уколико некоме ова теоријска поставка делује неуверљиво, довољно је погледати некадашње изјаве турског премијера Ахмета Давутоглуа у претходних неколико година – најпре да ће се “Срби извинити због убијања Турака у Сребреници”, а затим и да “Асад чини злочине као Срби у Босни”. Поред већ уобичајених изјава о турско – бошњачком братству, у ред најдиректнијих изјава може се сврстати и изјава турског премијера Ердогана у којој отворено прети војном силом РС и претњом да ће “онај ко дирне Бошњаке имати посла са 100 милиона Турака”. Ове изјаве се увек могу тумачити као симболичне, али не треба сметнути с ума да је симболика ужа специјалност неоосманистичког режима у Анкари, а снови о “турском свету од Босне до Кинеског зида” прилично реална категорија у њиховом поимању реалности, посебно уколико иза таквих политичких ставова стоји друга армија НАТО алијансе. Исламистички ставови усмерени на рушење РС, дакле, не долазе само из правца Сарајева, већ и од званичне Анкаре и једног дела арапских земаља. Стога чињеница да је актуелно политичко руководство у Бањој Луци одабрало Израел као једног од најважнијих спољнополитичких партнера никога не би требало да чуди.

Географски положај РС као геостратешки инструмент

На географски положај неке територије пресудно утиче неколико важних фактора – њене границе, географски положај на мапи ширег макрорегиона, као и положај те територије на мапи важних саобраћајних комуникација. По коефицијенту разуђености границе РС је јединствена у свету, упоредива једино са Чилеом. Површина РС је приближно 25.000 квадратних километара, што износи тек нешто мало више од рецимо површине АП Војводине, док је дужина њене границе огромних 2170 километара, што је тек нешто мање од много веће Србије.
Током Дејтонских преговора српска страна је била под притиском да поједине веће градове или њихове делове уступа супротстављеној страни, а да заузврат добије ретко или потпуно ненасељене пределе. Осим тога, међународни посредници су се на све могуће начине трудили да РС својом територијом буде што удаљенија од витално стратешки важних Јадранског мора и централне Хрватске. У том контексту је веома лако објашњива и чињеница да је део територије између Требиња и хрватске границе припао Федерацији БиХ, иако осим села Иваница он чини углавном неприступачан и кршевит терен. Да то није изолован случај када је у питању РС показује и случај општина Дрвар, Гламоч и Грахово са српском већином, које су дејтонским прекрајањем територија припале Федерацији БиХ, док је РС добила ненасељен и тешко приступачан предео у околини Мркоњић Града. Ово представља озбиљан пропуст српских преговарача за дејтонским зеленим столом, и овакав развој догађаја на терену је требао да представља замену за препуштање доброг дела града Сарајева Федерацији БиХ. Овај превид добија додатну тежину када се има у виду да је преговарачки улог био добар део Сарајева под српском контролом.
Два озбиљна проблема геополитичког положаја РС представљају друмска и железничка инфраструктура. Ниједан значајан друмски или железнички коридор који пролази кроз Босну и Херцеговину не пролази својим већим делом кроз РС. Међутим, оно што је далеко важније и са геополитичког аспекта посматрано далеко опасније је чињеница да у неким случајевима једини саобраћајни коридори који воде из једног дела РС у други пролазе преко територије Федерације БиХ. Јасно је какве све последице могу произаћи из оваквог фактичког стања на терену, посебно уколико се има у виду да би потреба за евентуалним брзим превазилажењем овог проблема изискивала огромна финансијска средства која РС не поседује. Посебну категорију проблема када је у питању саобраћајни положај РС представља авио саобраћај. Основни проблем авиосаобраћаја у овом ентитету је чињеница да се једини међународни аеродром у овом ентитету налази код Бање Луке, што је на огромној удаљености од рецимо Херцеговине, док најкраћи могући пут од Требиња као највећег града српске Херцеговине највећим делом води преко територије Федерације БиХ. Пре неколико година је био актуелан предлог дела руководства РС да Требиње мора да добије аеродром. На први поглед логичан и смислен предлог власти РС може оспорити свако ко је барем једном прошао путем који повезује Херцеговину са остатком РС, преко превоја Чемерно и кањона реке Сутјеске. Пут очајног квалитета без икаквих пратећих објеката који пролази кроз коридор Горажде (Федерација БиХ) једина је путна веза Херцеговине са остатком РС. Уколико изузмемо дистрикт Брчко, ово “уско грло” је најосетљивија тачка територије РС, па предлог о изградњи огромног инфраструктурног пројекта какав је аеродром делује у потпуности бесмислено када се има у виду да не постоји чак ни ваљана путна комуникација на том делу територије РС од суштинске важности.
Геополитички положај РС има и извесних предности – излаз на међународну реку каква је Сава, близина Јадранског мора и важног међународног аеродрома Дубровник, близина међународног друмског коридора који спаја запад са југом и истоком Европе (аутопут Београд – Загреб), повезаност са коридором 5Ц који спаја централну и источну Европу са јужним Јадраном и будућим јадранско-јонским путним правцем, као и положај источног дела РС који се наслања на Дрину, реку са огромним потенцијалима у различитим сферама – од енергетике до туризма. Међутим, како то у нашем случају обично бива, ови потенцијали су готово у потпуности неискоришћени.
Као што се из приложеног може видети, онима који српском народу најблаже речено не желе добро на располагању стоји читав низ средстава којим би било какву амбицију званичне Бање Луке да делује самостално могли да сруше као кулу од карата – огромна граница коју треба бранити, неправилан географски облик и највећи коефицијент разуђености границе на свету, одсеченост Херцеговине од остатка РС, постојање дистрикта Брчко са његовим надлежностима и могућностима, важни саобраћајни коридори који увек једним својим делом пролазе кроз Федерацију БиХ, као и не најмање важна чињеница да се територија РС само мањим својим делом наслања на територију Републике Србије, док је већином окружена областима претежно насељеним Бошњацима и Хрватима.

Уместо закључка – Дејтонски потенцијал за дестабилизацију РС

Увид у геополитичко позиционирање РС утемељено Дејтонским мировним споразумом јасно упућује на закључак о одређеним уставним решењима чија је перфидна намена дугорочно онемогућавање било каквих једностраних потеза Бање Луке који су у супротности са интересима међународних покровитеља централиста у Сарајеву. Уколико власти РС у одређеном тренутку донесу одлуку да крену путем независности или пак веће политичке самосталности у односу на Сарајево, територија Брчко дистрикта им може послужити као средство пресецања РС на источни и западни део. Такође је могуће блокирати путне и железничке правце од виталне важности за нормално функционисање читаве Републике. У таквој ситуацији на терену, источна Херцеговина би била добрим делом одсечена од остатка РС, док би се српска Посавина и Крајина нашле не само одсечене од других српских територија, већ и у потпуном непријатељском окружењу, налик на оно које је једно време постојало током грађанског рата у БиХ, пре операције “Коридор”. Констелација снага на терену је таква да савршено одговара било ком непријатељу српског народа, посебно онима западно од Дрине и Дунава. РС је, дакле, уставно и територијално “дизајнирана” тако да донекле задовољи српске амбиције у датом политичком тренутку, али да атлантистима истовремено омогући муњевиту и ефикасну реакцију у случају било какве непослушности политичког руководства у Бањој Луци. На нама је да ове чињенице спознамо док не буде касно, и да ни у ком случају и ни под којим условима не дозволимо даље нарушавање политичког капацитета РС и смањивање њених надлежности, противно Дејтонском мировном споразуму.

Аутор: Иван Ристић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s