Људи који су створили Израел дошли су из недемократских држава

Живимо у времену које ти тешко дозвољава да будеш много пробирљив- изјаво је амбасадор Израела у Србији, Јосеф Леви на предавању одржаном на Факултету политичких наука. Он је говорио о спољној политици Израела и билатералним односима са Србијом. Израел је сан који се остварио али је у остварењу тог сна било мало горчине. Након 2000 година, Јевреји су се вратили кући а били су раштркани по целом свету, нација без постојбине. Библија је била наша територија. – рекао је Леви. Као највећу катастрофу за Јевреје, Леви је навео холокауст током Другог светског рата који је према његовим речима спроведен уз физичку подршку других. Смрт се није могла избећи- казао је Леви и додао да он као Јеврејин не може да замисли шта би се догодило да је Израел створен 1938 а не 1948. године. За нас је настанак Израела чудо имајући у виду да већина становника говори Хебрејским језиком који је био на ивици изумирања- каже Леви. Поредећи Израел и Србију, Леви је напоменуо да су обе државе мале али је Израел пронашао начин како да инвестира у људе, а нарочито младе, као свој највреднији ресурс. За Левија, највећи проблем у односима Израела са суседима на Блиском Истоку је то што је он једина не Арапска држава у тој регији. Израел је по дефиницији онај кога треба напасти. Није члан клуба.- закључује Леви. Осврнувши се на билатералне односе са Палестином, Леви је изјавио како обе нације полажу право на исту територију. Магична реч је компромис. Када Израел жели мир, територија није проблем- сматра Леви. Он је Палестинце поделио у две групе. Оне који не желе мир са Израелом и тачка и оне умерене. Леви је у закључном разматрању говорио о три димензије које су важне за Србију: 1. Европска Унија, 2. Косово и 3. Економија. Према његовим речима, Израел и Србија нису повезане у прва два случаја али у економији могу да раде заједно у области пољопривреде и високих технологија.   Аутор: Милан Ранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s