Савремени свет није заборавио књигу

Иако су истраживања показала да чак 63% људи уопште не чита књигe, у пракси је ситуација мало другачија и оптимистичнија и полако се показује да људи временом почињу више да се интересују за књижевност упркос кризи и материјалном сиромаштву.

“Требало би едуковати родитеље, васпитаче и учитеље који нису свесни значаја да деца и млади треба више да читају. Деца воле своје учитеље и везују се за њих, тако да они имају велику улогу у томе да подигну свест о значају читања. Ако би родитељи од самог детињства више куповали деци књиге омогућили би им да од малих ногу заволе књижевност и читање”, овако одговара дечији писац Љубивоје Ршумовић на питање како подићи свест о томе да људи више читају. Ршумовић сматра да не треба страховати од прича у медијима да се мање чита, јер то није истина.”Постоје приче у новинама и на телевизији да се мало чита, да поготово деца не читају онолико колико би требало , јер њихову пажњу одвлачи модерна технологија. У данашњем свету  постоји много занимљивих књига и готово да бих дао десну руку у ватру да се данас више чита него пре педесет година. Оно што ја сматрам јесте то да је људима само изговор да немају новца да купе књигу да је не би читали”, закључује Љубивоје Ршумовић.

Књига је најбољи пријатељ

Вања Гавровски ПР издавачке куће Лагуна такође сматра да би људи још више читали да им је од детињства то усађено као права вредност и нешто што је јако важно за живот сваког човека. “Сматрам да се култура читања ствара у породици. Мислим да је неопходно да се родитељи мало више побрину за своју децу и да се мало више позабаве тиме да децу не стављају испред телевизора и компјутера. Као што је мене моја мама успављивала читајући ми пред спавање тако и данашњи родитељи треба да воде рачуна да деци пред спавање читају књиге”. Као ПР, она истиче своје лично мишљење и виђење о томе колико се заправо данас чита. “Моје лично мишљење и искуство после неколико Сајмова књига, после стотину промоција и после десет манифестација Ноћ књиге јесте то да се у Београду чита и да је заблуда да се не читају књиге. Ми смо врло свесни значаја колико је то важно у нашим животима. Кажу да је књига најбољи пријатељ и ја се потпуно слажем са том констатацијом”.

Цивилизација слике насупрот цивилизацији књиге

“У размени духа, мисли и идеја, књига остаје незамнљива. Она је константа вредности и енергија слободе”, oвим речима социолог и културолог Ратко Божовић описује колико је књига важна у човековом животу и шта му она заправо представља. На питање да ли нове генерације мање читају Божовић одговара потврдно. “Показало се да је књига угрожена материјалном кризом и да се савремени човек суочио са светом без компаса. По мом мишљењу, Београд мало одскаче по читаности у односу на остатак Србије, јер се у Београду одржавају разне књижевне трибине и ту се види та “пулсација” и комуникација са књигом. С једне стране имамо традиционалне, старије читаоце који читају већ по навици и то је оно што им је усађено. С друге стране имамо младе који су више везани за нове технологије и они су генерација компјутера, а то је супротност од онога што је суштина, а то је навика да се чита. Они окрећу леђа цивилизацији књиге, јер су и превише обузети цивилизацијом слике. На питање да ли медији могу подићи свест да се више чита, професор Ратко Божовић истиче да је то итекако могуће, јер се и сам уверио у другим земљама, попут Француске да се књига ставља у фокус пажње. “Медији могу да подигну свест да се више чита тако што би презентовали вредности књиге. Док не ставите књигу у центар пажње, она неће бити присутна толико у јавности”. оно што професора Божовића брине јесте чињеница да смо ми једна веома сиромашна земља и да имамо много неписмених људи и то је наш највећи проблем. “Материјално сиромаштво је у корелацији са духовном сушом. Та духовна суша је тамо где нема књиге. Човек једино може видети умно, а то је оно виђење које везујемо за књигу”, oписује Божовић повезаност књиге са умом и духовним животом.

Књига није скроз заборављена

Бранкица Делибашић, која је шеф књижаре Дерета, каже да постоје два аспекта у целој причи и да људи који имају навику да читају они и даље то чине, а они који немају навику, немају ни жељу да купују књиге. “Ако ћемо да гледамо на основу куповине и продаје, књиге се дефинитивно мање читају, али моје мишљење је да ако људи воле да читају, читају и даље без обзира и на кризу и на недостатка новца, али је то углавном старије становништво”. Она истиче да се све издавачке куће труде да створе акције да би књиге могле да буду доступије за све купце. ”На основу продаје сматрам да се мање чита, али на основу искуства људи који долазе у књижару увиђам да се књига ипак није заборавила и да се књиге ипак читају”, закључује Бранкица Делибашић.

Повећава се број читалаца из године у годину

Начелник одељења за културне програме у Библиотеци града Београда Сара Ивковић-Марковић, каже да се из годину у годину повећава број читалаца и број учлањених у Библиотеку. “Према последњој статистици ми имамо преко 160.000 људи који су учлањени, а с обзиром да је ово двомилионски град могло би наравно да их буде и више, али број заиста расте временом. Ми сваке године радимо истраживања и деведесетих година је био највећи пад у нашем чланству у Библиотеци. Ми се свакаквим акцијама трудимо да подижемо свест грађанима да више читају и да се учлањују. Оно што је добро јесте тај податак да се за неких 10% увећава тај број. У принципу књиге чита само онај ко мора”. Оно што она истиче јесте то да књиге највише читају студенти, ђаци и пензионери .“У последњих петнаест година се не мења читалачка публика, јер су и тада као и данас највише читали студенти, ђаци и пензионери. Пензионери можда чак и највише читају према нашим истраживањима”. Сара Ивковић-Марковић наводи да се највише чита белетристика, лектира, награђени романи, популарна психологија и историјски романи.

Да ли се књиге генерално више или мање  читају , мишљења стручњака су подељена. Ипак ако гледамо Сајмове књига и манифестације Ноћ књиге и све те гужве и редове људи који купују своје омиљене наслове, можемо закључити да се данас више него раније чита и ту постоји највећи парадокс. Парадокс је у томе што, јер се по истраживању са последњег Сајма у Београду уочава да 63% становништва уопште не чита и да књиге чита само онај ко мора. Подаци из Библиотеке града Београда показују да је прошле године рекордан број људи позајмио књиге и да се рекордан број учланио у Библиотеку. Упркос томе што у друштву влада тренд, поготово код младих, да се књиге не читају, показује се да је то ипак другачије. Закључије се да новац није једини пут до књиге.

Истраживања портала “INFOSTUD”

Оно што је ово истраживање показало јесте то да испитаници највише читају због опште културе, а затим због разоноде. Они који читају то би чинили још више кад би имали слободног времена, када би књиге и чланске карте за библиотеке биле јефтиније и када би понуда књига била још разноврснија. Они који не читају наводе да су књиге превазиђене у данашњем свету технологије и интернета, да нису нашли добру књигу, али и да их читање подсећа на обавезну школску лектиру.

Аутор: Звездана Бабел

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s