Самопоуздање Кине расте

Најважнија позитивна последица успона Кине је фундаментална промена у Кинеском приступу међународном окружењу- изјавио је Сеиђиро Такаги, професор Јапанског института за међународне односе на предавању на Факултету политичких наука. Тема његовог излагања била је одговор Јапана на успон Кине и безбедносни поредак у Источној Азији. Сви смо свесни да Кина јача свој утицај не само у Азијско-Пацифичкој области већ и у међународној заједници. Имамо пример самита који је одржан у Србији. Безбедносна ситуација у Азији се мења. Кина и Јапан имају дугу историју билатералних односа заснованих на заједничким стратешким интересима-рекао је амбасадор Јапана у Србији Масафуми Куроки. Анализирајући негативне последице кинеског успона, Такаги је навео три проблема: 1. Експанзија кинеске војне способности и војна потрошња. Модерни бомбардери, подморнице, разарачи. 2. Економски раст на уштрб друштвене једнакости. Такаги је овде истакао неједнакост између обалских и унутрашњих делова Кине као рецепт за друштвену нестабилност. 3. Загађење односно да је кинеско окружење оштећено.  Такаги сматра да је са тачке гледишта безбедносног поретка у Азији питање какву врсту међународног поретка ће Кина да успостави. Он је позивајући се на Конфучија рекао да када чује нешто од некога да гледа његово понашање. Као разлог за бригу, Такаги је навео да Кинези не прихватају универзалне вредности. Кина се све до конфликта у Јужном кинеском мору држала принципа не исказивања своје снаге– каже Такаги објашњавајући разлоге за нарастајућу асертивност Кине. Према његовим речима то су што је тада Кина постала друга економија света и светска економска криза уз амерички ангажман у Азији. Образлажући одговор Јапана, Такаги је казао да јапанска дипломатија цени важност владавине права, слободе навигације и мирног решавања међународних спорова. Такаги се тада осврнуо на три принципа јапанског премијера Шинза Абеа о владавини права на мору: 1. Државе треба да своје претензије заснивају на међународном праву. 2. Државе не би требало да користе ни силу ни принуду како би те претензије остварили и 3. Државе треба да траже могућност за мирно решавање спорова. Кина тренутно нема претензије ка светској хегемонији већ се фокусира на то да ојача свој регионални утицај. Цитирајући кинеског дисидента Лиуа Ксијаобоа, Кристофер Кокер у својој књизи The improbable war каже: Можда је највише узнемиравајући аспект успона Кине скоро “патолошка потреба“ да се претекне Запад.

 

Аутор: Милан Ранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s