„КАПИТЕН КАНАДА“ НАПУСТИО НБА

Претходног викенда великом брзином се проширила вест о крају кошаркашке каријере Стива Неша. Канађанин је у 41. години одлучио да стави тачку на скоро две деценије дугу каријеру НБА кошаркаша. Донедавни члан Лос Анђелес Лејкерса се на овај чин одлучио после неколико тешких повреда, које су га на дуге периоде одвајале од паркета.

Иако су проблеми са леђима и коленом убрзали одлуку да напусти кошарку, Стив Неш је већ увелико био у петој деценији живота. Као врхунски атлета се беспоштедно борио са млађима и већима од себе, али својом луцидношћу је ривале остављао без речи. Од како је 1996. године почео каријеру у Финикс Сансима, неустрашиво је делио лопте саиграчима, често добијајући тешке ударце противника. После две године стиже у Далас, где остаје све до 2004. године. Са младим Дирком Новицким у тандему, успева да подигне Мавериксе и готово сваке сезоне оствари пласман у плеј-оф, где су их два пута заустављали свима симпатични Краљеви из Сакрамента, предвођени Дивцем и Стојаковићем.

У 30. години живота, враћа се у Финикс јер „више није био довољно млад“, како су га етикетирали у Даласу. У Аризони је поново показао о каквом се велемајстору ради. Два пута је био проглашен за најкориснијег играча лиге, а Санси су постали један од најатрактивнијих тимова. Разигравања Амареа Стодемајера често су била несхватљива, рекло би се и за његове саиграче. Пасеви иза леђа, додавања између ногу ривала и неодбрањиви шутеви иза линије за три поена доводили су до лудила противнике. Сломљен нос и затворено десно око овог Канађанина су потврда да је на паркету било и оних који нису били задовољни игром Стива Неша.

И док многи сада већ са сетом говоре да таквог асистента НБА лига више неће видети, „Капитен Канада“ (како су га звали широм САД) окреће се новим улогама у  животу. Допринео је америчкој кошарци са 10.335 асистенција. Као аутсајдер на почетку каријере, непознати Канађанин са непознатог колеџа, заиграо је под обручима НБА терена тако да сваког саиграча учини бољим. Многи су се опекли играјући против њега, укључујући и репрезентацију Југославије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју. Увек скроман, стављао је тим испред себе. Без помпе је освајао бројна признања. Без много приче је чекао да истрчи на терен и тамо „каже“ све што има. И тако, неуобичајено миран, какав је обично био ван терена, неуобичајено мирно је и рекао да је свему крај.

„Повлачим се“ – била је прва реченица у његовом опроштајном писму. Захвалио се свима који су учествовали у његовој каријери, на овај или онај начин. Захвалио се Даласу, захвалио се Финиксу. А време ће показати хоће ли бити упамћен као непоновљиви Стив Неш. И тада, сви ће се захваљивати њему.

Аутор: Небојша Марковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s