,, У Србији смете да пишете о свему, осим о љубави.“

Промоција књиге ,,Фриц“ Сање Домазет, професорке на Факултету политичких наука у Београду одржана је у Галерији савремене уметности, Културног центра Панчева. Поред Сање Домазет на промоцији је говорио и Александар Јерков, уредник романа и књижевни критичар.
Ауторка је желела да главна јунакиња ове књиге проговори о ономе о чему се, у Србији, највише ћути, а то је љубав, и то у првом лицу. Како каже, љубав је полако забрањена и избачена из наших живота, иако имамо утисак да је увек ту.

,,Као уредничић који се увек радује добром рукопису, имао сам то задовољство да сарађујем са Сањом Домазет“- биле су речи којима је Јерков отворио ову промоцију, и додао,,Сања је целовита, богата, стваралачка личност, па је само потребно да имате срећу да вам Сања повери свој рукопис.“ Истакао је да је потребно ставити до знања људима да се са објављивањем ове књиге десило нешто што још није виђено у српској књижевности. Имао веома мало, како то Јерков назива, ,,инцидентних прекршаја“ као што је ова књига.
Јерков је нагласио да је ова књига поставила тешка питања српској књижевној култури и критици, да отвара табу теме и говори оно што не смемо да сазнамо, и додаје : ,,Велика вредност ове књиге је та што је ово једна од ретких космополитских књига код нас“.

11087809_793245097428431_8465754027239047581_o
,,Ове књиге не би било да није било Саше Јеркова. Ја издавачке куће бирам према уредницима и не патим од тога да књиге објављујем сваке године. “- Одговорила је ауторка на питање који су били животни и литерарни путеви који су је довели до писања и издавања овог дела и објашњава свој неодлазак на заказану промоцију књиге у Француску речима да је најбоља промоција ове књиге у Француској ако се о њој ћути. ,,Тишина је, понекад, подједнако важна као и оно што се изговори“.
,,Кажу да су људи на позорници престали да носе маске онда када је лице постало маска“- објашњава Домазет своју потребу да пише отворено о свему о чему се у Србији ћути. ,,Када жена пише књигу то се онда чита са четвороструком лупом“ истиче ауторка књиге, додајући да ниједна велика списатељица никада ништа није очекивала, па тако и она ништа не очекује.
,,Ја сам овом књигом задовољна, али кад је писац задовољан то не значи да ће књига имати добру рецепцију.“
На питање зашто је радњу књиге сместила баш у медитеранско подручје, одговорила је да је то окружење у коме се најбоље осећа и које најбоље познаје, као и да је путовати један животни и културолошки чин.
,, Овде је негде моја ташна и у њој пасош. Ја нигде не идем без пасоша, јер се увек надам да ћу у сваком тренутку побећи у неки други, бољи живот.“
На самом крају осврнула се на стање у коме се тренутно налазе српска књижевност и медији : ,,Оно што се данас чита, боље да се не чита и да не постоји“ рекла је Домазет и додала како телевизију не гледа јер јој много више одузима, него што јој даје.
,,Читајте оно што вам даје снагу и чини вас отпорнијим на ову свеопшту глупост. Ако већ живимо ту где живимо бар имамо право да читамо добре писце и слушамо добру музику. То уживање нико не може да нам одузме!“ поручила је ауторка романа.

Аутор: Сања Петровски

фото: Мара Недељков

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s