,,Панично сам заљубљен у свој посао“

,,Власт је најјача дрога, зато сам једва чекао да из  ње побегнем“

Илија Радуловић, легендарни српски адвокат, ерудита, есејиста, бивши судија који је ушао у анале светског права, човек који је у самом врху српске елите не планира да се још повуче, јер адвокатски посао ради из љубави. Судија у време комунизма чије су пресуде изучаване на светским универзитетима и главни јунак у књизи „Судија“ Вука Драшковића, која је била обавезна  и подстицајна литература на Универзитету у Љубљани код познатог светског кривичара, проф.др Љуба Бавцона, прича о времену у којем је живео и о индивидуализацији његове личности која је довела до битних промена у његовом мишљењу у вези најбољег могућег друштвеног уређења на земљи.

Рођен у Каменарима, у Херцег Новом, у Боки Которској, 1937.године, у свештеничкој породици протоставрофора Марка Радуловића, каже да је ипак  изненађен  оним што се десило на планетарној политичкој сцени после пада Берлинског зида и оним што се десило на српској политичкој сцени после 5.октобра 2000.године. Понадао се да ће се свет , српски државни простор покренути напред, али је одмах увидео да је то била једна политичка илузија у рангу једне утопије. Ипак, веровао је да су западни момци бели момци док су источни црни, тамни и зли као Ахриман. Изашао је из ове антрополошко-политичке илузије видевши да је Николај Берђајев у праву да се свет не дели  на исток и запад, север-југ, него се дели по духовној дубини о којој говори Господ Исус Христос када призива и позива ученике своје , рибаре:“Хајдемо на дубину“.

Славу и углед стекао је чувеним случајем 1971.године  „Магнетофонска афера“,  суђењем које се десило у Окружном суду у Тузли. Први пут у историји светског права је позван у својству судског вештака етичке струке проф. др Светозар Стојановић, који се изјаснио  да једна кришом прибављена магнетофонска трака о снимљеном приватном разговору између др Небојше Ивковића и др Татјане Лабеј, у њеном стану, у Бијељини, не може бити легални доказ у кривичном поступку. Породична адвокатска канцеларија , која се налази у срцу Београда, у Ресавској улици , можда најбоље представља године рада посвећене адвокатури.Фигура Богиње Правде, Богиња Јустиција, која стоји на радном столу и урамљена велика слика  са Добрицом Ћосићем, на зиду канцеларије, откривају човека код којег  љубав, страст и посвећеност ка овом позиву  побеђују године, време, услове рада и садашње објективне потешкоће. 11180445_1032409530122361_897373752_o

Судија

„До настанка ове књиге је дошло тако што је Вук Драшковић, један изузетно ангажовани , политичко-сензибилни и друштвено осетљиви новинар, публициста и књижевник, пратио моја суђења из Тузле . Узрок сам тражио и узроку  сам судио, па сам на овај начин узнемирио и  изазвао расправе поводом својих суђења. Писац романа ,,Судија“ од Ђевђелије до Триглава,  узнемирио је све суднице, устајала  и непокретна судијска мишљења, схватања и правне ставове. Интересантно је да је Ниче у праву када каже да „бити изузетан значи бити преступник“, али у овом случају стварно нисам приметио негативне  и завидне коментаре,  наилазио сам на опште одобравање, одушевљење и признање.

Иначе, упознали смо се први пут у Кафани „Сунце“  у Београду, на углу Нушићеве и Дечанске улице. Успостављен јеједан однос у коме није било сенки, негативних афеката. Зато је нормално да сам се придружио његовом СПО-у .Сада видим да је то био један политички сан , или једна политичка утопија, која није имала услове да се оствари у пракси живота. Тајне службе владају светом као и Србијом , па неколико вештих и обучених доушника и сарадника  разбијају све оне нове замисли и политичке пројекте. Такав случај се десио и у овом случају. Излазак из СПО-а довео је до једног кратког прекида у нашој комуникацији, али се убрзо  десио тренутак да се наше пријатељство наставило . Једино нисам хтео да се политички реактивирам , јер сам схватио да мој сократовски индивидуализам не може да се смести ни у једну политичку организацију.“

Магнетофонска афера

,,Ова пресуда донела је жестоко реаговање југословенске политичке јавности, с обзиром да се схватило да она представља суђење  СКЈ као  хегемонистичкој партији. Др Татјана, која је радила у здравственом центру у Бијељини, једно време је била у Мароку и хтела је да се врати натраг у Бијељину  да ради. Међутим Небојша Ивковић се противио да њу прими поново, није хтео то да дозволи. И она га некако напије, намами га у свој стан и  укључи  магнетофон  и крене ту са питањима,  и шта мислите о Титу,он наравно све најгоре, шта мислите о партизанима, о синдикатима, о савезу комуниста.. И он после 25 вињака шта ће рећи. Она преда траку у комитет и он наравно бива избачен из партије. У приватном стану  се све то дешавало и он  није био упозорен…макар да је био неки ресторан неко јавно место. Пошто сам позвао проф.др Светозара Стојановића да процени  етичку подобност ове кришом прибављене магнетофонске траке, онда је постало очигледно да се супротстављам етичком суду Савеза комуниста  на челу са Јосипом Брозом. О томе је отворено писао чувени новинар „Вечерњих новости“ , Југ Гризељ, па  је читава југословенска јавност са одушевљењем и кликтањем  дочекала и сачекала ову пресуду. Но,када се објавило Писмо Јосипа Броза, 1972.године, онда  је он у неколико наврата споменуо моја суђења на Козари, дакле, приликом отварања Споменика на Мраковици називајући ме „судијом романтичарем који окреће  закон на све могуће стране да би ослободио окривљеног држећи се њега као пијан плота“. То је било довољно да дође до неминовне политичке и судијске егзекуције мога смакнућа , али  сам  са будистичким миром све то поднео пошто сам знао да то тако мора да буде. Но, целокупна светска и југословенска јавност пружала ми је пуну подршку пошто сам добио око 3.000 писама и телеграма. Посебно треба истаћи Писмо Бранка Ћопића, који  ставља ова суђења изнад Раселовог суда у Паризу пошто  су то суђења  стаљинизму, уходама и гробарима људског достојанства. Имао сам понуде 90-тих година да будем Председник Врховног ареопага, али  ни један облик власти ме није интересовао  пошто сам сваки њени вид осећао као „проклету авлију“.

Либерал заробљен у погрешном времену

,,Природно је да сам из свог  домаћег васпитања постао присталица  мишљења да је капитализам најбољи систем, али сам након пада Берлинског зида видео , стварно увидео, спознао и сазнао да је то  једна моја велика политичка заблуда. То је сигурно најгори систем у човековој историји , јер није спорно да  у њему влада неподношљива мањина са скоро апсолутном већином. Једна волстритовска парола  је гласила :„Нас је 99%, а вас је 1%“. То је круцијално моје сазнање  да 1% људи влада са 99% планетарног становништва. Ово није никакав нихилизам, нити песимизам, нити мрак, него је ово једно метафизичко сазнање  да  је ово Једно онај прави циљ , а не ирационална, сулуда, погрешна и  дневно-политичка борба за Москву или Брисел. Ни једно , нити друго није онај Циљ , с обзиром да је summum bonum, или, највеће добро у једној ситуацији оно што се може означити као Циљ. Од свог оца и ујака и ја сам био убеђен да је то најбољи систем и био сам сто посто антикомуниста.  Онда сам видео да тај капитализам баш ми не прија као хришћанину, јер замислите један сто где има десет столица, десет људи који седе, двоје једу а осам гладних посматра. Ја заиста не могу да седим за тим столом. То је тај неолибералистички капитализам . А ипак је за време социјализма са свим његовим примедбама који стоје, за 10 столица је било тако, где је осам имало, двоје можда није“. Само чудоверци могу доћи до сазнања,као Едип на Колону, да је социјализам ,ипак, најбољи и најквалитетнији друштвени систем у човековој историји без обзира на своје бројне  и тешке слабости. Није човек у позицији да бира између добра и зла, него између зла и горег.Друштвено-политичка опција зла је социјализам, а друштвено-политичко горе је капитализам. Наравно,није спорно , макар за мене, највеће добро , у овом тренутку , јесте Бриселска политичка опција пошто нас  не искључује из света имајући у виду да наших 8 суседа су већ чланови НАТО  пакта и Европске Уније. О томе је реч.“

Анализа уместо мржње

,,У овим тешким временима људи су самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, безбожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, сурови, напрасити, надувени, сластољубиви, проклетници,погани, скотници, паљене савести, безаконици, грешници, оцеубице, кривоклетници,лажљивци, мрзници, неуредници, малодушници , идолопоклоници, човекоборци, јаговници .Зато сам као судија увек питао себе приликом доношења контраверзне и сложене пресуде-Како би Бог пресудио на моме месту?! Свака држава у историји светских држава је оно што је рекао Албер Ками- L’etat c’est le crime – држава је злочинац и мора да буде злочинац. Горе код бога нема нација нема рата, нема  мржње. Али је природно наравно  да волите свој народ, природно је да волите своју децу, родитеље . А у нашој земљи се мрзи оно што је друкчије. Разлике се мрзе. Србија је мрзела Ђинђића  јер је био другачији, јер је имао особине које нису типичне за српски менталитет. Један антипод свим оним доминатним етнопсихичким особинама Срба. Ми смо се шишали код истог фризера. Ратко Шобота, и ја чим дођем , питам-

-Ко је био Ратко?

– А био је Зоки, каже он.

– И шта је рекао?

-Ма био без обезбеђења.

И ја му кажем убиће те, а он каже -,,Знам.“ И то не може да вас не импресионира. Увек сам се дивио његовој храбрости, енергији, образовању. И жао ми је што је такав човек изгубљен, могао је много да пружи.“

Личности мог живота

,,Најбољи сам био ђак у свакој школи, али су  ме стално кажњавали. Кажу- опет је Ико био у цркви. А морао сам , отац ми је наредио. Нисам ја ишао у цркву зато што ми се ишло у цркву. Јача је код мене  била потреба за игром него да певам у цркви. Али сам му сада захвалан , јер да нисам пошао тим његовим путем не знам да ли бисте имали потребу да разговарате са мном. На мене је веома утицао мој отац,  свештеник који је био јако духовно богат човек, необичан ,изузетан. Када је изгорео у свом парохијском дому у Рисну код Котора ,онда су му његови другови одржавајући посмртне речи рекли –мисионар по кршу. Имао је око четрнаест брдских парохија. Он је ту мисију радио зато што је јенванђелски веровао. Он ми је указао први колико је клерикализим опасан, црква као црква колико је опасна. Власт је чудо квари човека. Афирмише ничеанско начело да је врхунац човековог смисла у његовој моћи, нема моћи без власти, и та моћ  деформише човека, разбија га  по свим коридорима и  атомизира га  до потпуног уништења у моралном , етичком и сваком смислу.“

Када је реч о књижевности и  омиљеним писцима, на прво место увек ставља Достојевског.

,,У светској литератури после Достојевског који је написао све оно што је могло да се напише, други човек који је на мене утицао после њега је Бела Хамваш. Он каже- ово је свет лажи, истини овде није место. И тако је, апсолутно, лаж влада на овом свету. Последњих петанест година моја најбољи пријатељ био је Добрица Ћосић. Он је  на мене  утицао на неки начин, од њега имате да учите, јер ако је  његов највећи идеолошки непријатељ Борислав Пекић рекао за њега , да спаде у четири највећа романописца у историји светске књижевности, онда то нешто говори.“

У годинама када је био пред важним животним избором, оклевао је да ли су права за њега. Двоумио се, јер су га привлачиле и историја коју је током средње школе заволео, као и књижевност коју је обожавао .

,,Био сам у дилеми да ли да упишем историју или права и онда је у последњем моментy пошто сам имао афинитет и према и једном другом, реч је била важна. Панично сам заљубљен у свој посао, нашао сам себе и један свет. Пол Сезан, чувени сликар који је рекао-  Боже подари ми смрт да сликам. Ја се молим да умрем у столици, ето , толико волим оно што радим . Питају ме па како имаш још снаге. А не бавим се ја овим да бих зарадио , то је једноставно страст. Дајте ми тачку ослонца, а ја ћу полугом подићи земљу- а ја вам кажем да је моја тачка ослонца увек била љубав.“

          Аутор: Сандра Петровић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s