,,Студенти су наш највећи људски капитал”

,,Наука је отворена, широка као космос-студенти треба да иду на усавршавање у друге земље, али и да се враћају јер без њих ова држава нема будућност.”

 

Новоизабрани декан Факултета политичких наука, редован професор на основним, мастер и докторским студијама, Др Драган Симић који је 35 година на Факултету политичких наука, говори о променама које можемо да очекујемо када су у питању студије, о раду на сарадњи и унапређењу студената, и систему образовања у нашој земљи.

С обзиром на то да сте Ви нови  декан нашег факултета, реците ми која је ваша намера, какву врсту промена можемо да очекујемо када су у питању саме студије?

-Током предизборног периода имао сам опсежан разговор са представницима свих студентских организација о томе на којим тачкама треба да порадимо-  када је реч о броју испитних рокова, режиму студија, квалитету наставе, о школаринама што је врло битно за саме студенте, њихове родитеље и сам факултет. Студенти су наш највећи људски капитал- то није фраза.Факултет се мери по томе какве студенте произведе.Оно што ћемо сигурно променити то је да ће нова управа бити отворена за студенте.Управозбог тога да не би студенти после куцали на врата, чекајући да буду примљени.Морамо удруженим снагама да обезбедимо да студенти добију неопходна знања, да направимо трајну везу факултета и студената јер ви и када завршите Факултет политичких наука, не престајете да будете политиколози.

 

Да ли ћете спровести у дело идеју да се оформи база података о бившим студентима да би се унапредила сарадња са њима, али и због отварања радних места на факултету?

-Поменуо сам то у изборном обраћању.Тако је, за оне људе који хоће да се врате факултету и да сарађују са њим, а много је таквих.Направити базу података-није то ништа ново.То је једна рутинска ствар у целом свету, правити своје алумне организације.Направићемо за све оне који желе и имаћемо састанак једном или двапута годишње да бисмо разговарали о мерама увећања угледа факултета, да заједнички радимо.

 

Какво је Ваше мишљење о систему образовања у нашој земљи?

-Систем образовања као и читаво друштво пролази кроз реформе.Систем образовања је један од највећих система у нашој земљи.Национално благо свим грађанима ове земље је тај образовни систем и образовање.Универзитет у Београду заузима место на Шангајској листи међу првих четиристо најбољих универзитета.Улагање у образовање није бацање новца- то инвестирање је повратно и зато је најважније улагати ту, у будућност ове земље.Ми смо у Болоњском процесу- задовољни смо новинама које нам он доноси.Можда треба прилагођавати извесна решења нашим потребама и материјалним могућностима, али пре свега потребама нашег друштва.Имајући у виду материјално стање и оскудицу, мислим да је наш систем образовања релативно стабилан.

Мислите да не треба да се мења?

-Свакако мора да се мења, да се реформише, да буде бољи.Међутим, он је на добром нивоу имајући у виду економску кризу у друштву.Наш систем образовања и сви ми који у њему учествујемо дајемо допринос једном магистралном правцу, ка чланству у Европској унији, што је врло битно.Још много треба радити јер то је процес који траје.

Какво је тренутно стање на нашем факултету, да ли студенти добијају адекватно образовање?

-Ја сам релативно задовољан оним што нас факултет пружа студентима.Можда треба више профилисати ка практичним, стручним и ускостручним знањима- на томе ће управа радити.Морамо да ослушнемо много више тржиште рада.Морамо да профилишемо сручњаке тако да они могу лако да налазе запослење.То опет у сталном дијалогу са државним органима, са привредом, са невладиним сектором који је огроман и разгранат.Ми још увек немамо, на томе ће управа радити, поуздане податке колико је наших студената незапослено, где се најчешће запошљавају, шта то морамо да променимо у наставном плану и програму. Широк је дијапазон занимања, срећом, и на томе ћемо највише радити. Говорим из угла некога ко је деценијама на овом факултету- ми смо у последњој деценији успели да израстемо у једну респективну високошколску установу.

Релативно сте задовољни наставним програмом.А како сте задовољни студентима, како се они труде?

-Мислим да већина наших студената марљиво ради, И мислим да где год се запосле, они показују један виши квалитет у односу на друге факултете.Да сам сада млад човек, поново бих уписао овај факултет.Потребне су шире системске друштвене промене и то је језгро онога што ја покушавам читавим овим интервјуом да Вам укажем-друштво мора да учини амбијент укупан таквим да нам млади људи не одлазе.Морамо да се вратимо доброј пракси српске државе с краја 19.века, да правимо планиране елите. Наука је отворена, широка као космос-студенти треба да иду на усавршавање у друге земље, али и да се врате јер без њих ова држава нема будућност.

Који је јачи узрок нерада студенатанедостатак мотивисања од стране професора или њихова лењост?

-Има једног и другог јер нису сви професори врсни предавачи.Имамо добрих професора, али има неких који су изгубили мотивацију и са годинама тај однос педагошки није најбољи.Има истудената који не уче, али ја мислим да то није појава која је на нашем факултету узела превише маха.Претежан део студената марљиво и лепо ради-то је моје искуство досадашње, тако да је то велико задовољство.

Да ли је одговорност већа сада када вршите функцију професора, са функције декана?

-Јесте, то је истовремено једна велика част.После 35 година откад сам дошао на овај факултет као студент, ступио сам на чело наше куће-то је велика част и задовољство.Али, истовремено, за одговорног човека то је терет на леђима да оправдате очекивања.Ова кућа је у узлазној линији.Има наравно застоја које ћемо решавати уз помоћ студената. Желим да се сви осећамо и више него поносни што смо део ове академске заједнице као што је Факултет политичких наука.

Од усвајања Закона о високом образовању за само осам година је било 9000 нових доктора наука.Шта мислите о хиперпродукцији кадрова највишег академског звања-доктор наука?

-То није добро.Критеријуми се морају строжепримењивати.Добро је да имамо што више студената и оних који завршавају факултете и оних које стичу највиша знања, али то мора да прође процедуре које захтевају највиши квалитет.У противном, то је инфлација диплома.Толико диплома без квалитета немају вредност.

Какво је Ваше мишљење о све већој корупцији у домену органа пословођења у појединим високошколским установама, да се одређени људи задржавају на функцији декана и по 20-ак година, притом служећи се разним махинацијама?

-У нашој пракси нема таквих случајева, колико ја знам.Ми као декани имамо могућност за највише два мандата.Али, то је свакако за највећу осуду.Корупција је најозбиљнији проблем овог друштва и борба против те корупције претходи свему осталом.Мени се чини да ипак има мање корупције него што се спекулише.Има доста афераштва, између осталог, али то је на државним органима да, радећи свој посао, откривају и процесуирају јер на тај начин помажу школству и целом друштву.

 

Како објашњавате физички напад на бившег декана нашег факултета који је извршен прошле године, који је био циљ?

-Не могу да улазим у мотивацију нападача, али то што се догодило је срамно и недопустиво.Згранут сам и најоштрије осуђујем тај поступак.Напад на било ког човека, напад на декана који ради свој посао. Постоји другачији начин да се искаже незадовољство, и сутрадан, мојим начином вођења факултета. Органи факултета ме могу сменити, студенти изразити протестима било какво незадовољство.Напад није начин за решавање проблема у овој цивилизованој земљи.

Аутор: Кристина Недељковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s