„Ја сам неко ко верује у правила“

На Факултет политичких наука дошао је као студент и остао већи део свог живота. Професор новинарства кога једни презиру, други обожавају. Сваку лекцију поткрепљује примером из праксе, а предавања су жива и динамична. Човек који за себе каже да не зна све, студенте саветује да се образују сами јер их факултет неће спремити за живот. Иако тврди да о функцијама никада није размишљао, Веселин Кљајић ће од октобра вршити функцију продекана за постдипломске студије, и о томе говори за Политиколог.

-Шта за Вас значи именовање за  продекана за постдипломске студије с обзиром на то да сте већи део живота провели на овом факултету?

Пре свега једну велику обавезу. Наравно да ми је част и задовљство што сам изабран. Иако ми је то задовољство помало под сенком обавезе за коју још увек не знам у потпуности колика је и каква је, јер то је још једна обавеза у низу за унапређење сопствене куће. Ми имамо обичај да, за нас који смо овде завршили основне студије, потом магистарске, докторате, кажемо да смо деца овог факултета и  да штитимо кућу не само по обавези, него и по осећају да треба да се понашамо домаћински према кући у којој смо провели највећи део живота.

-Колико сте се надали овом именовању?

Нисам се уопште надао, нити сам о томе размишљао. Тек када ме је позвао садашњи, односно будући декан, након тог разговора сам се одлучиода прихватим. Ја никада нисам размишљао о функцијама, и то врло добро можете видети кроз моју биографију и кроз моју каријеру, и академску и ону новинарску-професионалну, нити ме то много занима. Својевремено сам изјавио да никада нећу бити ни продекан, а камоли декан, и догодило се да будем. Просто је тренутак такав да је неопходно да неке ствари које вам се  можда не чине примереним за ваш лични хабитус у овом тренутку подредите неком општем добру. У овом тренутку је добро факултета много важније од неких мојих планова, размишљања амбиција које нису ишле у том правцу.

Какви су то планови којима је нова функција стала на пут?

Не бих рекао стала на пут, већ умножила постојеће не мале обавезе. Предајем шест предмета, завршавам, не једну, већ две књиге. Једна ће бити уџбеник управо за мастер студије који обећавам већ две године и никако да стигнем да га завршим, једна је књига која ће бити део литературе на основним студијама и то су она превасходна интересовања у пољу мог академског, теоријског промишљања. Био сам усред  писања неких научних радова, наиме ово је време (мај, јун,септембар и октобар) када је највећи број међународних конференција од којих сам ја на некима редован учесник, на некима суорганизатор. Имам моралну обавезу да се тамо појавим, а  не волим да се појављујем на конференцијама на којима немам рад.

Шта студенти новинарства на Факултету политичких наука могу да очекују сада када је један њихов професор доспео на једну овако високу позицију?

Можете да очекујете да ћу, не сам наравно- ја то радим у садејству са тимом, покушати да у овом свом сегменту поправим ситуацију онолико колико је то могуће, и то не само за новинарски смер, већ за све смерове. Оног  тренутка кад свима буде добро, биће и новинарском смеру.  Један од сегмената јесте припрема новог правилника о мастер и докторским студијама где ћемо покушати да отклонимо оно што смо уочили као недостатке. То су недостаци који се односе на непрецизно дефинисане односе, али и права и обавеза професора, стручних служби, студената. Знате, ја предајем на мастер студијама два предмета и врло сам свестан шта су потенцијалне слабости и недостаци које ћемо покушати да исправимо. Имамо намеру као тим да направимо такође, читав низ курсева и семинара који би били комерцијалног каратера из простог разлога што сиромашни факултети не могу много да понуде својим студентима. Богати факултети имају шансу, или факултети са пристојним приходима могу да унапређују наставу. Бојим се да ми улазимо у један период као држава када ће средства са буџета бити све мања и када ћемо од државе добијати све мање. Морамо да изнађемо начин да не потонемо, а то значи да ће један део студија који НЕЋЕ залазити у поље академског и теоријског бити комерцијализовано. Ми ту видимо једну од шанси да унапредимо  студирање и да појачамо сарадњу са другим факултетима , да додатно појачамо отвореност и сарадњу  са сродним образовно-научним и истраживачким установама и центрима  не само у региону, него и у свету.

Шта је оно што Ви замерате својим претходницима?

Не могу да им замерим ништа јер хоћу да верујем да су сви радили најбоље што су могли у датим околностима. Били смо у процесу реакредитације који  сада треба да се доврши. Та реакредитација је велика шанса да  унапредимо и мастер и докторске студије кроз разноврсност, кроз прављење тематски отворенијих и разноврснијих мастер студија, потом курсева који су у кореспонденцији са тржиштем рада. Могу да обећам  да ћемо радити на правилнику о академској честитости који је усвојен  још 2012. године јер један од проблема који се појављује јесте да се приликом израде,не само мастер и докторских, него и семинарских радова појављују одређени недостаци у вези са тумачењем тих правила о плагијатима.  Ја сам неко ко верује у правила и процедуре. Тамо где има нејасноћа у правилима и процедурама, где нема јасних дистинкција, где све није транспарентно, увек  постоји могућност за некакву манипулацију са било које стране она долазила. Покушаћемо да то прецизно регулишемо и самим тим предупредимо неправилности.

Аутор: Мара Недељков

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s