Коперникански обрт на Бановом брду

Фудбалери Чукаричког не силазе са насловних страница најугледнијих новина у Србији, од када је, након последњег судијског звиждука у финалу Купа Србије, Игор Матић подигао пехар овог такмичења. Те мајске вечери Брђани су направили највећи успех у својој историји, а Звезду и Партизан, бар на кратко ставили у други план. Имали су фудбалери у белом успешну сезону, ређали добре партије из викенда у викенд, али без овог трофеја би остали заборављени. Трофеји се једино памте.

Као што из старих рушевина настаје ново здање, тако је и Чукарички од клуба који је дотакао дно постао пример свим осталим клубовима у Србији. Не тако давне 2012. године, у просторијама клуба фиксни телефон је био искључен, а играчи после утакмице нису имали чиме да се истуширају. Не да није било топле воде – већ је није било уопште! Те сезоне их је само пука срећа сачувала од испадања у трећу лигу! Са Радничким из Сомбора, који је тада испао у нижи ранг, делили су исти број бодова. Данас су они освајачи купа, а Сомборци у четрвтој лиги. Њихов успех није само то што афирмисали велики број играча и стекли много поклоника, њихов успех је што су преживели! Из тешке ситуације у којој су били пред гашењем и где нико из савеза није пришао у помоћ, клуб се попут феникса издигао из пепела све захваљујући новцу бизнисмена Драгана Обрадовића, садашњем власнику клуба. Још једном се показало да без прилива капитала није могуће направити добар резултат. У то су уверили сви они који су се нашли бар једном у „прес сали“, свлачионици и управној згради клуба.

Данас Чукарички живи свој сан, не мари за голу егзистенцију као већина клубова у Србији, један је од ретких са редовном платом и измиреним дуговањима. Партизан и Црвена звезда у утакмице са Брђанима не улазе као фаворити и то је можда и најважније што нам је донео клуб са Бановог брда. Од распада Југославије, „вечити ривали“ са Топчидерског брда немају озбиљнијег такмаца на терену, побеђују у већини утакмица без проблема, а тиме се драстично смањује квалитет лиге. У том смислу Чука представља право освежење. У недавно завршеној сезони чак пет фудбалера клуба са Чукарице изабрано је у најбољих једанаест играча првенства.

Оно што други треба да науче из овог примера је да приватизација није пука реч којом фудбалска јавност маже очи несрећним клубовима широм Србије. Приватизација можда није најбоље решење на свету, али се у примеру Чукаричког  показала као успешно.

Кратак је пут од понора у трећу лигу до сјаја медаље на грудима и трофеја у рукама играча. Разлика је само у филозофији. А испоставило се да је Чука Сократ за све остале.

Аутор: Александар Голубовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s