Политиколог: „Отворили смо врата уметности“

Милицa Зајцев, позната критичарка, публицисткиња и историчарка, како класичног балета тако и савремене игре говори за часопис „Степарт“ о   обележавању 60 година континуираног, стручног, прецизног и изнад свега добронамерног анализирања и писања о догађајима и посленицима ове уметности.

Политиколог је своја врата отворио за уметнички часопис, и у будуће ћемо објављивати текстове колега из света уметничке критике.

Сећате ли се свог првог написа; о чему сте писали и када?

Прву своју критику напсиала сам у трећем разреду ниже гимназије, у децембру 1947. године о првој целовечерњој премијери Охридске легенде Стевана Христића, у кореографији Маргарите Фроман. Веровали или не, и данас чувам три истргнута листа из свеске (за математику), исписане графитном оловком за литерарни кружок (тако су се тада звале ван настване активности). Рукопис је доста нечитак, али се не стидим ни препричавања садржаја нашег доцније, најзначајнијег домаћег балета, а с оценама о стилским различитостима ове верзије Охридске легенде слажем се и данас.

Завршили сте Балетску школу, како се она тада звала?

Завршила сам прво шестогодишњу Балетску школу Лујо Давичо, а затим, у наставку, осмогодишњу која је установљена.

Ко је био Ваш педагог?

Првих шест година била сам ученица Милорада (Милета) Јовановића, а завршне две, пошто је он прешао у Загреб, Нине Кирсанове. Учећи код ово двоје, врсних педагога, имала сам велику привилегију. Већ одавно мислим да је Нина Кирсанова своје ђаке спремала за сцену, док је Миле Јовановић посебну пажњу поклањао изузетној чистоти класичног балетског покрета и његових безбројних комбинација. Усвојити класичну игру, виртуозну, шрмантну и полетну код Нине Кирсанове и строгост класичног балетског израза код Милета Јовановића било је добитна комбинација. Разуме се, тада се учио једино класичан балет, уз историјске и карактерне игре и фолклор, а стварао се и опште образовни програм за уметничке школе, да би дипломирани ученици имали перспективу даљег школовања на вишим и високим школама одређеног профила. Трајан печат мојој личности дала је професорка Мага Магазиновић, изузетна интелектуалка, која ме је упутила у историју уметничке игре, упознала са светом и личностима модерног балета и савремене игре, који су постали моја љубав од тада, па све до садашњих дана, без обзира што у школи, још задуго није било одсека савремене игре.

Чега се сећате из тог периода?

Да ме давна сећања не варају сведочи сачувани рад, овог пута писан мастилом и пенкалом у свесци с линијама. Била сам тада ученица шестог разреда, а реферат с темом Нови пут наше балетске умености, прочитан је на јавном часу Балетске школе 13. маја 1950. године. Велики увод који почиње са старогрчким музама, пратилицама Аполона, па кроз историју све до Изадоре Данкан, којој сам се дивила. Било је ту веома смелих закључака за девојчицу која је с много радости могла сатима да вежба с великим задовољством класику, али и да напише… Класични балетски академизам је игра прошлости. Велики играчи биће увек слављени, али нова уметност тражи нове путеве… Уследиле су револуционарне мисли о потреби да се тада ударничка стварност одрази и на уметност игре. Почетном реченицом овог дела рада да треба остварити истину на уметнички начин то је наш основни задатак, и завршном… нови покушај, нови подвизи, уродиће кад тад плодом, и ако заснован на тадашњој идеологији могу се и данас усвајати. Истини за вољу, не знам како су ме пустили да, док моје другарице из класе играју, читам овакав свој напис и то пред важном комисијом из Министарства просвете.

По дипломирању неко време сте били ангажовани у Балету Македонске опера у Скопљу, после тог периода више нисте играли. Шта је био разлог да шпиц патике замените пером?

Пошто због озбиљне повреде нисам могла постати онаква балерина каква сам желела да будем, у Македонском Народном театру сам играла с јасном намером да своја знања допуним сценском праксом, да осетим брзину пресвлачења док још траје чин, да осетим крв у шпиц патикама, да удишем мирис мастекса којим су се тада лепиле трепавице и перике. Без тога не бих могла бити добронамерна критичарака, као и без завршених студија филозофије и естетике. Тако сам упознала и веома захтеван живот на позорници па могу објективније да судим о дометима оних који се баве разним стиловима уметничке игре.

До сада сте објавили девет књига осликавајући дуг период дешавања на балетским сцена Југославије, обухватајући како премијере у домаћим позориштима тако и гостовања страних уметника код нас. Подсетите нас наслова тих књига?

ОТКРИВАМО ТАЈНЕ БАЛЕТА (прво издање часописа “Позориште”, Српско народно позориште, Нови Сад, јануар 1992); ОТКРИВАМО ТАЈНЕ БАЛЕТА (друго , допуњено издање, “Прометеј” и Стеријино позорје, Нови Сад, 1996); ИГРА ШТО ЖИВОТ ЗНАЧИ 1 – Записи о београдским балетским уметницима (Музеј позоришне уметности Србије, Београд 1994.); СВЕТ ИГРЕ У БЕОГРАДУ – Страни гости на београдској балетској сцени (1955-1997, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1998.); ИГРА ШТО ЖИВОТ ЗНАЧИ 2 – Записи о београдским балетским уметницима (Народно позориште, Београд, 2005.); ИГРА ОДРАЗ ВРЕМЕНА САДАШЊЕГ – Хроника догађаја на алтернативним београдским играчким сценама(1960-2007, Удружење балетских уметника Србије, Београд, 2009); ИГРА СЛИКАНА РЕЧЈУ- Играчка хроника догађаја на балетској сцени Народног

позоришта у Београду ( 1960 – 2007, Народно позориште у Београду, Музеј позоришне уметности Србије,КИЗ Алтера, Београд, 2010); ИГРА ШТО ЖИВОТ ЗНАЧИ 3 – Уметничке исповести истакнутих личности београдског Балета, (Удружење балетских уметника Србије, Београд 2012.); ХРОНИКА ДОГАЂАЈА У ОБЛАСТИ УМЕТНИЧКЕ ИГРЕ НА СЦЕНИ СНП у Новом Саду (1993 до 2003, Зборник Матице српске бр. 45, Нови Сад, 2012.).

А да ли ће, и када бити и десета књига?

Десетој књизи се надам. Волела бих да то буде збирка кратких биографских портрета значајних личности Београдског балета после Другог светског рата. Књга би носила наслов 70. Величанствених.

Чиме сте се руководили при оцењивању дела, а чиме појединца?

Настојала сам да спознам како аутори одређене представе или перформанса своје замисли саопштавају публици и колико им у томе својим интерпретацијама и сопственом надградњом ликова, помажу поједини извођачи.

Да ли сматрате да критика мора бити и анализа с указивањем не само на недостатке, већ и на постигнуте резултате?

Критика треба да оцени све компоненте и све актере сценског дела што је могућно објективније и позитивно, и када је потребно негативно, али без злурадости.

Шта мислите, да ли је боља оштра, ма како оправдана критика, или је сврсисходније, пријатељско указивање на грешке?

Један веома цењен балетски уметник је приликом прославе 50. годишњице мог рада једноставно рекао: Милица је као мајка. Када добро играмо она нас похвали, а када није такав случај она нас изгрди. То је најлепша оцена моје критике коју је његов аутор, на жалост заборавио.

Ваш стваралачки проседе?

Сваком играчком догађају прилазим отвореног срца и ума. На мој суд, било ког преџнака, нико не може утицати. За све што сам радила и радим, одговарам само својој савести.

Ваш животни кредо?

Верујем у чист ваздух у природи и искрена људска осећања.

Добили сте многа признања, молимо наведите их?

Награда за театрологију на јубуиларном 40. Стеријином позорју 1995; Удружење балетских уметника Србије доделило ми је Награду за Животно дело 2005. и Плакету за допринос Фестивалу кореографских минијатура 2006.; Влада Републике Србије дала ми је 2007. посебно Признање за врхунски допринос српској националној култури; Народно позориште у Београду 2014. доделило ми је Сребрну медаљу за сарадњу с Позоришним новинама.

Порука за наше читаоце?

М.З: Ово не спаде у интервју. Желим да се захвалим редакцији ЦТЕПАРТ-а за сјајана питања за овај интервју. Потпуно је у складу с мојим размишљањима и ценим што Удружење професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије, поштује дуготрајну посвећеност.

 Аутори:

Теодора Сујић

Александар Илић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s