Понашали смо се као шампиони

Немања Антонов је у двадесетој години живота доживео оно што ретко ко искуси.  У дресу репрезентације Србије попео се на кров света и окитио златном медаљом. Постао је део историјске генерације, био један од оних који су своју земљу уписали на светску фудбалску мапу.  Његово име нико неће моћи да избрише из фудбалских књига, а потомцима ће једнога дана препричавати како је то називати се шампионом света. Члан генерације која је покорила фудбалску планету говорио је за Политиколог о емоцијама након финалног меча, тајнама успеха, као и карактеру који је красио ову репрезентацију. „Нестварно звучи. Тек од када смо дошли у Србију почињемо да будемо свесни успеха који смо направили и ситуације у којој се налазимо“ – каже Антонов.

 

 

Када је судија означио крај финалног меча против Бразила, шта ти је прво прошло кроз  главу?

Мислим да је био „прекид филма“. Само сам пао на колена, био је велики набој емоција, сузе су саме кренуле. Баш сам се најежио!

Колико је пораз у првом мечу против Уругваја утицао на читаву екипу?

Одиграли смо доста утакмица као што је била та. Већ смо били навикнути да играмо под притиском и мислим да смо после те утакмице рекли себи да хоћемо да покажемо јак карактер и чврст менталитет. Хтели смо да покажемо да нисмо онакви Срби какви се по медијима често представљају и да можемо да се издигнемо из те ситуације.

 

Како сте успевали да играте и надахнуто и нападачки, на модеран начин, а да опет сви играте одговорно?

За то је пре свих заслужан наш селектор Вељко Пауновић. Окупио нас је пре три године и од првог дана нам је усађивао праве вредности које су неопходне за сваку фудбалску селекцију. Мислим да смо као целина били јако добри, нико се није издвајао и гинули смо један за другог током целог турнира.

 

Србија је у неколико наврата била  близу испадања, што против Мађарске, што против Американаца. Шта је у тим тренуцима доносило превагу да ви наставите даље?

Помогло нам је што смо и у таквим ситуацијама били раније. У квалификацијама за Европско првенство смо победили Турску у 95. минуту да би смо се пласирали. Тамо смо Бугарској дали гол у 93. минуту и тим голом смо обезбедили Светско првенство. То све показује да смо једна добра екипа са јаким карактером и да играмо до последњег звиждука, да никада не одустајемо.

Селектор Вељко Пауновић је играо велику улогу у овом успеху, али шта је то тачно учинио да ви на терену играте фудбал као светски шампиони?

Пре него што смо постали светски шампиони, ми смо се понашали као прави шампиони. Селектор нам је био велики ауторитет, много га поштујемо и ми смо све што нам је рекао максимално испоштовали.

 

Шта Вам прво пролази кроз главу када се осврнете на претходних месец дана од када су почеле припреме за Нови Зеланд?

Брзо је прошло ових месец дана. Отишли смо тамо доста тихо, медијски неиспраћено, али смо вредно радили и веровали у ову групу момака која има велику енергију. Добро се познајемо јер смо дуго на окупу.

Како бисте  описали  ваше саиграче?

То су све сјајни момци. Предраг Рајковић је прави капитен, а Милан Гајић мој цимер. Иван Шапоњић и Вукашин Јовановић су „луде“ главе, а Мијат Гаћиновић одличан дриблер. Филип Манојловић је, на пример, врхунски певач. Радован Панков је прави лала, Новосађанин, док су браћа Милинковић-Савић посебна прича. Ма сви су сјајни.

Аутор: Небојша Марковић

Фото: Милан Ранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s