Попис становништва у БиХ-средство политичких поткусуривања

У стабилним државама са респектабилном демократском традицијом, попис испуњава сврху због које се и спроводи – представља једини могући метод за утврђивање броја становника, структуре становништва, имовине којом домаћинства располажу, и осталим статистичким подацима од великог значаја за функционисање институција система и планирање стратегије развоја државе у било којој области. Међутим, у нестабилним и недефинисаним друштвима које карактерише хронична дисфункционалност институција система и непостојање елементарног консензуса око кључних питања, као што је то случај у Босни и Херцеговини, попис се користи у дневнополитичке сврхе, као средство усмерено против супарничке политичке елите, и као веома погодан метод за тумачење догађаја из недавне прошлости у складу са својим културним, идеолошким и политичким обрасцем. bih-moze-izgubiti-75-miliona-eura-pomoci-eu-za-popis-stanovnistva Попис у БиХ је требао да се одржи у првој половини априла 2013. године, али је због техничких недостатака установљених током пробног пописа одложен за јесен исте године. Одржан је од 1. до 15 октобра 2013. године, а до данас су објављени само прелиминарни резултати из којих се може сазнати број становника по општинама, ентитетима, као и у целој држави. Попис у БиХ садржи три групе података који су морали да буду сакупљени и обрађени – подаци о становништву, подаци о домаћинствима и пољопривредним домаћинствима, као и подаци о становању. Процес пописа је пратила медијска кампања у Федерацији БиХ, налик на ону предизборну, која је сугерисала Бошњацима на који би начин требало да се изјасне пред пописивачима. Сличан феномен догодио се и у Црној Гори током пописа у тој држави. Велика је упитност кохезивног фактора који повезује неку заједницу, у којој је неопходно да политичка власт сугерише грађанима како ће се национално, верски или језички изјаснити. Поред тога, овакав начин оглашавања у медијима представља својеврстан вид притиска на становништво да се изјасни у складу са тренутним интересима одређене стране. Босанскохерцеговачким властима је потребно више од годину и по дана да објаве коначне резултате пописа, који садрже значајне податке о националном саставу становништва, податке о домаћинствима, као и о променама пребивалишта због ратних дејстава, а датум објављивања резултата пописа и даље није на помолу. Најкомплекснији политички систем на планети, традиционална међусобна нетрпељивост политичких елита из два ентитета, као и комплексан начин доношења било које, па и најједноставније одлуке, свакако утичу на одлагање објављивања резултата пописа становништва у БиХ. Међутим, суштинско питање због кога политичким елитама у тој суседној држави не одговарају резултати пописа су ефекти грађанског рата на становништво, и у забрињавајућој мери промењене етничке слике појединих општина и региона у оба ентитета БиХ. Јасно је да прва група података у попису, односно подаци о становништву, представљају кључну тачку спотицања која у великој мери умањује интерес обе стране у БиХ да се резултати објаве. У податке о становништву неизоставно спадају подаци о месту рођења, времену боравка у месту пребивалишта, подаци о избегличком статусу или статусу особе расељене унутар БиХ. Објављени резултати пописа, а посебно из ове конкретне групе података, могли би из корена да измене перцепцију природе стравичног конфликта унутар БиХ, али и да из темеља уздрмају брижљиво креирани мит о апсолутној недужности бошњачке стране у рату, као и у одређеним круговима општеприхваћену конструкцију о Републици Српској као геноцидној творевини. Званично Сарајево ће имати озбиљне потешкоће да објасни како је то РС геноцидна творевина, а Федерација БиХ из које је избегло стотине хиљада Срба током рата то није. Република Српска има мање разлога да страхује од предстојећих резултата пописа. Постоје два суштинска разлога за то. Први је чињеница да је њена позиција по питању грађанског рата у БиХ и тумачењу недавне прошлости довољно лоша, и да се не може суштински угрозити резултатима пописа. Она је окарактерисана као “геноцидна творевина”, фактор дестабилизације региона, као и политички ентитет коме је зарад регионалне стабилности потребно одузети што више Дејтонским споразумом прописаних надлежности и пренети их на централни ниво власти. Други разлог је чињеница да је послератна међународна позиција Сарајева креирана на претходно наведеној конструкцији, коју ће попис суочавањем са реалношћу неумитно уништити или барем ставити пред озбиљне изазове. Међутим, постоје околности које Републици Српској не иду у прилог. Поједини делови Републике Српске, попут општина Вишеград, Приједор или Зворник, са изразитим предратним мешовитим становништвом рат су окончале са драстично промењеном демографском структуром у корист српског народа. С обзиром на чињеницу да подаци у попису говоре и о месту предратног и садашњег пребивалишта, јасно је да би се Бања Лука могла суочити са додатним директним оптужбама за етничко чишћење на подручју одређених делова РС. Поред тога, резултати пописа из 2014. године упоређени са резултатима последњег предратног пописа из 1990. године могу послужити додатној дискредитацији, па и утицати на крајњи исход суђења комплетном политичком и војном врху Републике Српске пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, који се суочава са најтежим могућим оптужбама када су оружани сукоби у питању. Хрвати у складу са својом традиционално промишљеном и одмереном политиком неће пропустити прилику да дају на значају питању Хрвата Посавине када се ради о Републици Српској, али ни граду Мостару и комплексним институционалним и етничким односима, када је у питању Федерација БиХ и односи са Бошњацима унутар тог ентитета. Оцене хрватских политичких снага у БиХ остаће у границама умереног пре свега због прећутног договора Западног Мостара и Бање Луке око најмањег заједничког имениоца њихових интереса у БиХ, али и због чињенице да Хрвати у БиХ због своје неконзистентне институционалне позиције морају опрезније приступати осетљивим питањима, попут оних која се тичу њиховог садашњег и будућег статуса унутар БиХ. Попис ће несумњиво показати два тренда. Први је чињеница да се број Срба на територији Федерације БиХ, односно територији под контролом Сарајева током грађанског рата, драстично смањио. Такође, присутан је и значајан пад несрпског становништва у Републици Српској, посебно у Подрињу, Семберији и Поткозарју. Други тренд коме свакодневно сведочимо је постепен повратак Бошњака на територију Републике Српске, пре свега у њен источни део – сарајевско-романијски регион и Подриње, док је повратак протераних Срба у Федерацију БиХ раван статистичкој грешци. Овакав негативан тренд српског повратка се од стране сарајевских институција приписује одсуству воље избеглих Срба да се врате, док суштински разлог лежи у непостојању политичке воље да се конструкција Федерације БиХ створена током рата наруши масовнијим повратком Срба на своја огњишта. О повратку имовине конфисковане током рата илузорно је и говорити. Такође, попис ће кроз различита тумачења послужити обема странама – сарајевској за доказивање наводне геноцидности РС и резултата наводне агресије на БиХ, док ће званична Бања Лука моћи да покаже своју посвећеност повратку протераних Бошњака и Хрвата на своја предратна пребивалишта. Са друге стране, званично Сарајево ће остати доследно настојањима да докаже како готово потпун нестанак Срба из доброг дела Федерације БиХ није последица етничког чишћења, већ слободне воље појединаца из редова српског народа, док ће Бања Лука тежити да са дневног реда потисне питања појединих општина и масовног исељавања Бошњака из њих, као и да покаже да је овакав негативан тренд последица пре свега ратних дејстава на територијама наведених општина.popis-u-bih Обе политичке елите у БиХ, она у Бањој Луци и она у Сарајеву, прећутно су постигле сагласност о попису. Резултати пописа ће само додатно продубити непремостиви јаз између до крви завађених конститутивних народа, док ће допринос институцијама централне власти и ентитета бити минималан. Он ће несумњиво бити коришћен у дневнополитичке, али и дугорочне стратешке сврхе. Недавно спомињање датума могућег изјашњавања грађана РС о будућем статусу тог ентитета по први пут, веома лако може бити доведено у везу са резултатима пописа, који могу послужити као јасан показатељ Изетбеговићеве политике која је имала за циљ да велике градове под контролом Армије БиХ у потпуности очисти од Срба. Хронична дисфункционалност институција система остаће још дуго година босанскохерцеговачка реалност, а ови резултати могу озбиљно дестабилизовати већ довољно крхку политичку ситуацију унутар БиХ. Тиме би и регионална стабилност на стакленим ногама била озбиљно доведена у питање. Недавни немили догађаји у Зворнику који су подигли на ноге читав регион довољно говоре томе у прилог. У тренуцима када се европска перспектива БиХ покренула са мртве тачке, резултати пописа са дневнополитичке тачке гледишта нису добродшли. И тога су свесни Сарајево, Бања Лука, али и Канцеларија високог представника у Босни и Херцеговини и утицајни међународни кругови који иза ње стоје. Аутор: Иван Ристић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s