„Олуја“ двадесет година касније

Данас се навршава две деценије од хрватске војно-полицијске операције која је за циљ имала заузимање територије Републике Српске Крајине.

Дана 4. августа у 4 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почетка операције „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском, подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 километара. Хрватске Четврта и Седма бригада су пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део  Далмације 5. авугста.

Пензионисани пуковник Хрватске, Анте Котромановић, је изјавио да су хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци, који су у Шепуринама код Задра, оснивали подофицирску школа и оспособљавали официрски кадар.

Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине. Операција је званично трајала 4 дана и завршила се падом Републике Српске Крајине.

Међународни кривични трибунал за вившу Југославију је операцију Олуја у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.  Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени.

Војска Срба у Крајини (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 km у Хрватској и још 100 km уз границу са Бихаћким регионом у Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који је Миле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Гавном штабу Војске Југославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне делове СРК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија и Кордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала 36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка напада смањили тај број). Насупрот српској војсци, хтватске и бошњачке армије су значајно ојачале. Имали су ново и модерније оружје и поред тога што је на снази био ембарго на оружје. Такође су имали стратешку предност, много су биле краће линије комуникације него код Срба.

Последњег дана „Олује“ пали су и Туран и Тучиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац.. У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од следећих пар дана.

Аутор: Мара Недељков

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s