Хотел Москва у Београду – Времеплов на Теразијама

(Слике преузете са сајта Хотела Москва)

Ово је место за инспирацију, за нове идеје. Диван oдмор док испијате јутарњу кафу, слушајући неодољиву музику клавира, чини вам се као да имате све време овог света.

 

На Теразијама у елитном насељу Београда, поред Старог двора  налази се споменик давних времена, инспирација великих уметника попут Иве Андрића, Вагнера и дом великих државника, некадашња „Палата Русија“ и гостионица, а данашњи хотел „Москва“.

Овај хотел је постао једно од главних обележја Београда, својим изгледом привлачи велики број туриста. Изграђен је по нацртима београдског архитекте Јована Икића и петроградских архитеката. Под заштитом је државе као Споменик културе града Београда, није много одступио од своје традиције и некадашњег изгледа. Спољашност хотела је урађена у стилу Русије, обложена браон мермером са елементима грчке антике, који су смештени испод сваког прозора у виду мозаика. До улаза у хотел воде велике, мермерно црвене степенице а на средини постављен је црвени тепих, док се пењете имате осећај да сте део Холивуда.

„Напуштате нас,“упита рецепционар госпођу која је дошла са кофером, спремна да напусти овај чаробни амбијент.-„Доћи ћу вам опет,“ одговори она са помало сетним осмехом на лицу, а након што је вратила кључеве упути се ка излазу.  Циљ особља хотела, јесте да се сваки гост осети посебно, ово је само један од начина. Чак ни врата овог хотела нису обична, већ су обложена златним оквиром и стаклом, у облику ваљка су и окрећу се.

Већ код самог улаза имаћете осећај да сте упловили у времеплов и вратили се у 1908.годину кад је и сам хотел изграђен. Наставите тамо где вас музика клавира води, уђите у право срце овог хотела и центар историје истог, у кафе „Москва“. Високи зидови украшени златним и белим венцима цевећа, са плафона висе метални лустери са кристалима, који красе овај амбијент. Намештај је очуван, ту су столови од чистог дрвета на којима се налазе мале порцеланске вазе са свежим цвећем. Славни сликари проналазили су уточиште у хотелу, а цртајући карикатуре посетилаца зарађивали су за живот.

Наш познати нобеловац, Иво Андрић, имао је сто на средини кафеа, где је често проводио време. У том периоду писао је свој роман на „ На Дрини ћуприја“ па се претпоставља да је своју инспирацију проналазио баш овде. Након што је постао познат, људи су га препознавали па је пожелео да поново нађе свој кутак у „Москви“. Његов кутак касније је премештен на други спрат кафеа, тј. на спрату. На спрату ћете наићи на другачији намештај, то су гарнитуре и двоседи драп боје,  са црвеним шарама. Обложене дрветом, тапациране и сачувале су стари изглед. Намештај у собама хотела, као и у кафеу датира још из времена отварања хотела.

Једини подсетник да нисте отишли у прошлост, дају вам прозори хотела, који су високи и са њих имате поглед на главну улицу. Прозоре красе велике завесе златно беле боје, које су дуге и личе на оне у дворовима. Читав хотел подсећа на дворац из бајке, не само својим спољашњим изгледом и кулама у које су смештени најбољи апартмани, већ и својом унутрашњошћу.

Председнички апартман, који је и даље очуван у свом уобичајеном стилу, доста говори о хотелу јер је тадашњи председник волео да борави овде кад би долазио у посету Београду. У овом апартману налазе се оригинални комади намештаја са двора Обреновића.

Хотел садржи 123 дела многих уметника, који красе зидове хотелских  соба и апартмана, међу њима је и дело Виланда Вагнера, сликара и унука Рихарда Вагнера, славног композитора.  Вагнер је због великог рачуна, који није имао да плати, своју слику поклонио хотелу. То је уље на платну  „Бока“, које је данас на зиду хотелског премиум апартмана.

Уколико прошетате предворјем хотела, видећете неколико сликарских дела Мома Капора, који је био редован гост и једно време становник хотела.

Ово је место за инспирацију, за нове идеје. Диван одмор док испијате јутарњу кафу, слушајући неодољиву музику клавира, чини вам се као да имате све време овог света.

 

Аутор: Слађана Недељковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s