Хоће ли Србија добити „Алексин закон“?

 „Жеља нам је да се насиље у школама смањи“

Родитељи преминулог Алексе Јанковића из Ниша Драгана Јанковић и Бојан Јанковић говоре за наш часопис о покретању петиције за усвајање  Алексиног закона , начинима на који ће нови закон, уколико буде усвојен, санкционисати  преступе и својим будућим плановима у борби против вршњачког насиља.

Ко је покретач петиције за усвајање „Алексиног закона“?Идеја за потписивање петиције није била наша. Покретање потписивања петиције за „Алексин закон“ покренуо је младић који се зове Кристијан( и сам био жртва вршњачког насиља) одмах након што је сазнао за Алексину причу, где је само за два дана сакупио 12.000 потписа, сада је та цифра око 22.000. С обзиром да се ради о интернет или он-лине петицији која нема правну вредност биће потребно физички потписати ту петицију када за то дође време и када предлог закона буде у потпуности предочен јавности. Ипак и оваква петиција шаље озбиљну поруку надлежнима.

Шта је његов главни мотив?

Мотив за подршку идеји за потписивање петиције је свакако био наш Алекса али подједнако и сва деца, било да она трпе насиље у школама или не, такође и њихови родитељи, наставници, школски полицајци. Иако смо већ дуже времена у тој проблематици вршњачког насиља у школама, иако смо знали да тај проблем постоји и да је евидентно велики, нисмо могли ни да претпоставимо да је толико велики. Све то нам на жалост потврђују на стотине порука које смо добили како од деце и родитеља, тако и од просветних радника и психолога, са причама о насиљу у школама од којих су неке јако сурове и тешке и за које надлежни у истим немају решења.

Шта бисте желели да се промени усвајањем овог закона?

Пре свега, жеља нам је да се насиље у школама смањи јер је оно из године у годину драстично веће.Такође бисмо желели да се пре свега промени однос према овом проблему, а он ће се сигурно променити када или ако буде усвојен овај закон. Ако ништа друго, насиље у школама ће се сигурно бар смањити јер ће тада имати и правну присилу и веће правне консеквенце за оне који га буду кршили а који су се до сада према овом проблему односили као „друштвено корисном раду “ или као проблему који се њих не тиче или су што је најгоре, од истог окретали главу.

Шта очекујете да ће држава урадити да се ситуација заиста промени?

Ми смо свесни да ниједан закон не може да промени односе у једној сфери. Мора се мењати свест упоредо са овим законом. Ово прво је ишло мало теже јер се није поштовало ни ово друго.   Знате, не говоримо ми о макроекономској теорији и политици или шта већ, ми говоримо о малолетним насилницима који млатретирају слабије у школи на очиглед наставника, где или родитељи не реагују или наставници. Зато очекујемо од државе да кроз „Алексин закон“ мења свест оних који, уколико не би да га крше, морају само да раде свој посао. Да би се то остварило, држава прво мора да призна да има проблем за који тренутно немају решења и због тога подржи измену закона.

Ко Вам је све пружио подршку у овој акцији ?

Од медија смо имали подршку готово свих битних гледаних и читаних, јер  проблем насиља у школама је велики и медији су то препознали јер готово да се само они и баве овим проблемом, на жалост. Кад кажем медији мислим и на друштвене мреже и портале.Ту би смо нагласили портал сбијаданас.цом који су још пре пар месеци повели велику акцију „Друг није мета“ која је постала препознатљива и што је најбитније прихваћена од младих а у шта су почели да се укључују и вртићи и школе. Они дају несебичну подршку  „Алексином закону“ и уопште борби против насиља у школама. Не треба заборавити ТВ Прва где је и испричана Алексина прича и новинарку ,госпођу Тању Војтеховски, РТС, Радио С, РТВ, Б92. Велику подршку овој дали су и велики спортски клубови и појединци  као ФК Раднички Ниш, ФК Црвена Звезда, ФК Партизан, ФК Чукарички и познати појединци у овим клубовима и осталим спортовима. Акцији  посршку дају и познате медијске личности, као одређени политичари, неколико њих из различитих политичких странака.

Који  је Ваш следећи корак у кампањи против вршњачког насиља?

Пре свега указивање на проблем, на конкретном примеру јер кроз наш на жалост најтрагичнији могући пример, родитељи и наставници кроз детаље препознају готово идентичне ситуације у својим срединама тј. примерима. На насиље у школама или реагујете како треба или не.Свакако да ће приоритет бити  „Алексин закон“ који би требало да обухвати малолетне насилнике и њихове родитеље и просветне раднике који не реагују на насиље. Иако смо правни лаици, мислим да управо кроз то правно-лаичко тумачење тог предлога закона и наш пример можемо дати допринос борби против овог проблема. Свакако да ово неће бити кампања одређеног трајања, бар не са наше стране.

Аутор: Александра Милутиновић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s