,,Беседништво је стециште пробуђених идеала“

 Јелена Анасоновић, студенткиња треће године политикологије на Факултету политичких наука, овогодишња је победница такмичења у беседништву. Говоривши на тему ,,Знање је моћˮ, дотакла се бројних проблема које муче студенте. За Часопис Политиколог, Јелена говори о својој беседи, зашто млади треба њоме да се баве и шта све помоћу беседништва може да се промени

Шта те је навело да се пријавиш за такмичење у беседништву?

Жеља да на Факултету политичких наука чују шта имам да кажем. Са сличним говором сам већ учествовала на Беседи у Зоранову част, али је сасвим другачији осећај причати пред ФПН-овцима, пред публиком која препознаје неке од примера које сам наводила у говору. Притом сам саму беседу доста променила у односу на то пређашње такмичење. Част је бити студент овог факултета, што не значи да ту нема много ствари да се промени. Напротив, има, и то подоста. Али је битно да смо одређене проблеме мапирали, и да смо изразили и жељу да то променимо.

 

Зашто баш та тема?

Прошлог семестра била сам подстакнута дешавањима на факултету у вези са реизбором једног мог ванредног професора у звање редовног која се није десила. Сећам се да ми је један старији колега саветовато да не пишем о томе, јер ће ме узети професори на зуб, јер ме се то не тиче, да гледам своја посла и да пустим оне који могу да то реше да се тиме баве.

Тада сам размишљала о томе колико се студенти суштински не питају о стварима које их се тичу, како гледамо само да се што боље снађемо, те подилазимо ауторитетима, ћутимо и не реагујемо на апсурде који се око нас дешавају.

 

,,Некада је кључно

рећи људима

шта мислитеˮ

 

Шта је оно за шта студенти треба да се боре?

За слободну реч, за храброст и предузимљивост критике. И да их се све око њих врашки тиче. Јер нико неће решавати њихове проблеме. Ми смо студенти, и ипак можемо са својим колегама да се јављамо за реч, да се бунимо, подржавамо, дебатујемо, преиспитујемо и размишљамо. На нама је ипак да променимо будућност. И свако треба да одабере оно што воли и до чега му је стало и да то брани без задршки и без икаквих компромиса.

 

Како би ти решила проблеме о којима причаш у свом говору?

Некада је кључно рећи људима шта мислите. Чини ми се да је у томе поента, бар што се тиче ове беседе. Узети ствари у руке, и живот кројити по своме, не по туђем. Заборавити на лажно моралисање, дволичност, бирократске идеале. Прескочити тривијалности које нам само одузимају време и нерве и бавити се суштинским стварима, склонити копрену налицканости и спознати шта је есенцијално.

 

Шта је за тебе беседништво?

Начин да јавно  кажем оно шта мислим, и да знам да ме нико неће санкционисати. То не значи да иначе не говорим оно што мислим, већ да овим моје речи добијају одређен легитимитет, јачину и мобилишу људе. Након такмичења су ми прилазили уз речи да је апсолутно тачно све о чему сам причала. И то ми је највећа сатисфакција, да сам погодила суштину, да сам идентификовала који су то проблеми нас студената, наше генерације и шта ми можемо урадити по том питању.

 

Да ли беседом може нешто да се промени?

На први поглед, просечном посматрачу деловало би као да је беседништво још један вид самопромоције, мало паметних и научених флоскула које се декламују у цугу. Међутим, беседништво је стециште пробуђених идеала, вере у то да нешто можемо да учинимо бољим но што јесте и ентузијазма, пуно енергије и емоција које треба пренети на публику. Јер беседа је успешна онда када су сви који су је чули могу да, ако се већ не поистовете, а оно барем да разумеју одређене феномене и дешавања у друштву.

 

,,Начин да јавно  кажем

оно шта мислим,

и да знам да ме нико

неће санкционисати.ˮ

 

Шта би поручила младима који желе да се баве беседништвом?

Да своје идеје и мисли у које заиста верују чувају, јер човек без идеја и ставова је машина која послушно клима главом,а то, сложићемо се, нико не жели да постане. Препоручила бих реторику и беседништво као активност која помаже да се оформи јавни наступ, изгуби трема и побољшају дикцијске способности. Притом учите како да привучете пажњу публике само својим речима. Наравно, ово млади могу да науче и на дебати, кроз разне семинаре и омладински активизам.

 

Шта мислиш о осталим кандидатима?

Сјајне колегинице и колега. Одлично смо се сви држали, врхунски смо беседили, без треме, грешака, убедљиво и сугестивно. Верујем и да ћемо наставити да се дружимо на факсу а и ван њега Драго ми је што су се многе теме, неке мени и неочекивано, нашле на беседничком менију. Заиста квалитетна група људи за које верујем да ће овом друштву много допринети својим знањем и залагањем.

 

Да ли ћеш се пријавити и наредне године на такмичење?

Можда, зависи од порива да нешто јавно кажем. Као што сам већ једном рекла, за мене је ово више од такмичења. У оваквим моментима се осећам као доприносим друштву и то је највећа потврда мог досадашњег залагања.

 

Аутор: Миљана Милетић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s