А прича није о малој Хани

Мала Хана и њених само шест рођенданских свећица. Мала Хана са локницама боје правог какаоа са црним огромним цветом у њима. Већ тако, сва нестварна стоји мирно пред нама, обучена у бело, са најсигурнијим погледом својих црних очију и ставом који из ње говори: е сад ћете ви видети!

А могли су је видети само први редови. Нас у петом и шестом, од Хане су делиле високе главе, понајвише мама, тата, бака, комшија и другова који вечерас присуствују дечијем музичком концерту ,,Оркестри и хорови наде“. Већ првим тоном у својој интерпретацији, најмлађа учесница у виртуозној улози солисте, дошла је и у последње редове. ,,Русе косе цуро имаш. Жалиш ли их ти“ излазило је из Хане, а у гласовима се са њом смењивао читав хор врањске Музичке школе ,,Стеван Мокрањац“.

Концерт је почео пре петнаест минута. Судећи по телефонима који светле подигнути у висини малишана на сцени, салу су махом испуниле подршке. Сви су ту због свог детета које наступа у хору или је солиста или део дувачке музичке екипе на сцени. И не само то: убрзо почињу дошаптавања преданих мама које су у последњи час успеле да пронађу белу одећу са свог хористу/кињу.

Док мала Хана пева у салу почињу да улазе они који на догађај касне. Једни у групама од троје. Неки појединачно. У Ханин глас се меша непријатан звук шкрипања вратима и полугласан тон: ено тамо, једног места, али ми смо троје. Нећемо тамо! И још једном. После пар минута опет. Потом вам пред очима пролазе непознате силуете претрчавајући с једног краја сале на други. Траже људи место. А Хана? Хана и даље пева. Иако се не види. Чак ни онај велики црни цвет у њеним локнама.

Због тих неочекиваних улазница, ово није прича о малој Хани. А могла је да буде. Могли су Хана и сви остали њени другари да добију аплауз заинтересоване публике која помно прати сваки тон и сваки глас, уместо што разговара телефоном, шаље смс поруке, излази и поново улази.

Фасцинантно је то лупање вратима. Бонтонски – ако већ излазиш у току неког свечаног догађаја, изађи мирно, тихо и полако. Не остављај иза залупњених врата макар десетак људи који ћете у себи опсовати. Али, ове вечери ни трага од бонтона. Ма, и не треба ти бонтон. Довољно је да имаш мало поштовања према малој Хани на бини, па ће те оно приковати за столицу и макар натерати да гледаш у једну тачку, ако те ништа од музичког програма, заправо, не занима. Узалуд директорка Музичке школе полицијски шета по сали, опомињајући присутне. Поруке се и даље шаљу. А врата и даље лупају.

И не само то. После получасовног концерта, хористи се повлаче са бине, а у наставку слушамо дувачке инструменте. Наставница хористе води ка публици објашњавајући им да попуне последње редове. Вероватно је желела да остану ту до краја концерта. То се ваљда и очекивало.

Прво долазе до последњег реда. Стоје ту пар минута. Неколико секунди касније, њихови другари почињу да свирају, а они излазе. Један по један. Али свако за собом затвара врата, а овај следећи их поново отвара. А онда за њима крећу и њихови родитељи. Двојица мушкараца у публици чак почињу гласно да разговарају са призвуком предстојеће свађе коју директорка, срећом, на време утишава.

Овај догађај ће дуго причати како су, изгледа, Врањанци одавно залупили врата музичкој култури. Част изузецима, наравно. Било је и оних дубоко уживљених у сваки стих. Њих смо ове вечери могли да избројимо на прсту једне руке. Маса и даље чини по свом. А на крају, ваљда по инерцији, почиње да тапше. Али, чему и коме ви људи аплаудирате? Знате ли? И као што је и помислила мала Хана на почетку: Е, сада ћете ви видети! Видосмо. А шта? То је, изгледа, мање важно.

Аутор: Андреа Ђорђевић

Фото: Андреа Ђорђевић

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s