Коментар – Ко се боји Ву(ч)ка још?

После скоро две бурне недеље, коначни резултати ванредних парламентарних избора у Србији за 2016. годину су познати. Због изузетне стручности и поштовања начела благовремености чланова Републичке изборне комисије, тензија око исхода избора се свакодневно појачавала, а неизвесност је нагризала ионако танане живце појединих коалиција које су балансирале на ивици цензуса и чије су вође у свом том менталном растројству показивале симптоме агресије и постизборне депресије. Сад када је сав циркус око понављања гласања на појединим бирачким местима и коначног пребројавања гласова завршен, следеће питање које мори све политичке странке је: какав ће бити постизборни калкулус Српске напредне странке и да ли ће први људи странака у овом изборном циклусу успети да увале своје позадине у Владу?

Са освојених 48,25% на овогодишњим изборима, што претворено у посланичка места износи 131 мандат, Српска напредна странка осваја апсолутну већину у парламенту, па на први поглед делује да нема потребе да прави коалицију са другим странкама. Кад се ипак мало боље погледа, јасно је да је СНС-у у наредном периоду изузетно важно да направи јаку већинску владу, те је прављење шире коалиције са неким од срећника који су успели да заузму места у парламенту прилично извесно. С обзиром на то да је поред владајуће странке у парламент у овом сазиву успело да уђе још 11 изборних листа, простор за маневрисање је заиста импозантан.

Ако можемо веровати наводима напредњачког лидера да не рачуна на прављење коалиције са листама ДСС-Двери, ДС и Доста је било, понуда потенцијалних сарадника у Влади је и даље толико велика да ће остали заинтересовани кандидати морати да се такмиче за наклоност Вође. Један од расплета који једва чекамо да видимо је и да ли ће вечита социјалистичка миражџика успети да по четврти пут узастопно заузме неку од министарских фотеља и ако то учини како ће лидер ове партије изгладити личне несугласице са лидером СНС-а. У случају да се договор између бивших коалиционих партнера изјалови, остају још пет мањинских странака на располагању, Српска радикална странка и ЛДП-ЛСВ без Тадића који не жели да поквари и овако минималан рејтинг своје партије уласком у владајућу коалицију. Знајући логику мањинских странака којима ниједна чорба није одвратна, па ни Вучићева, неће се либити много да одговоре потврдно на позив који се не одбија. Имајући у виду оштре програмске разлике између радикала и бивших радикала, није јасно како би договор између Учитеља и Ученика успео, а да радикали озбиљно не угрозе свој интегритет, како кажу, „најјаче опозиционе странке у Србији“. Што се тиче лидера ЛДП-а и ЛСВ-а, није ни толико противно логици, нити први пут у српској политици да се деси да се тонући број напушта и хвата за прву слободну сламку. У глади су велике очи, а овим двема странкама после година проведених у опозицији крче црева.

Крајњи рок за формирање новог сазива Владе Србије је 90 дана од конститутивне седнице Парламента која се очекује до 04. јуна 2016. године, а до тада има места стрепњи политичких вођа и бојазни да ће телефонски позив Вође овај пут изостати.

 

Овај коментар не изражава мишљење целокупне редакције Часописа „Политиколог“, нити Факултета политичких наука. Коментар као новинарски жанр се може сматрати искључиво личним ставом аутора текста.

Аутор текста: Сандра Јовићевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s