Одлазак Валтера

Двадесет трећи мај 2016. године, два дана пред један од најважнијих датума бивше СФРЈ – Дан Младости, напустио нас је Велимир Бата Живојиновић, једна од најзачајнијих легенди југословенског филма и Југославије уопште.

Рођен је 5. јула 1933. године у селу Коћарица као најмлађе И једино мушко дете у породици. Надимак “Бата” који ће га пратити кроз читав живот И по којем ће постати познат широм бивше земље наденула му је једна од две сестре, још док је био беба. Рано детињство обележила су разарајућа искуства Другог светског рата И каснија селдиба на Врачар. Оно што је карактеристично за овај део града у ратном периоду И периоду непосредно након завршетка Другог светског рата био је велики број уметника, глумаца, музичара, спортиста И других јавних личности које ће ово парче београдског асфалта  подарити прво градској а недуго затим и југословенској јавној сцени.  Ни “Бата” није био изузетак.

Са петнаест година придружио се Академском позоришту у Београду у којем је радио као сценски радник а повремено и као статиста и које је имало пресудан утицај на његову даљу професионалну орјентацију. Непосредно након завршетка средње глумачке школе у Новом Саду уследила су два безуспешна покушаја да се упише на Позоришну академију у Београду. Након ових несупеха неколико година бавио се разним пословима како би преживео – био је милиционер, молер И столар И како ће касније навести у неким интервјуима, ова искуства имала су битан утицај у неким од култих улога које су креирале његову славу. Коначно, 1954. године, из трећег покушаја, успева да се упише на Академију, а свега годину дана касније добија улогу у филму “Песма са Кумбаре” Радоша Новаковића.

Оно што ће уследити десетак година након филмског дебија била је до тада, за југословенску јавну сцену, невиђена популарност једне јавне личности која се није бавила политиком или музиком. 60-их година његов успон започиње филмовима “Козара”, “Три” , “Операција Београд” и филмом “Битка на Неретви” – најскупљим југсловенским филмом свих времена И првим југословенским филмом номинованим за Оскара, у којем је заједно са Борисом Дворником тумачио једну од главних улога И са којим ће остати добар пријатељ све до распада Југославије.

Уметничком репертоару једном од најбољих глумаца свих времена са ових простора иде у прилог разноврсност улога које је тумачио, као и број филмова које је снимио. Појавио се у 211 филмских И 70 телевизијских остварења, што га чини најангажованијим глумцем са ових простора. Најзаступљеније улоге имао је у партизанским филмовима, где је углавном тумачио главне али и остваривао битне и временски веома заступљене споредне улоге. Круном његове каријере сматра се филм “Валтер брани Сарајево” који је доживео огроман успех не само у бившој самоуправној републици, већ и у Кини. Поред овог “партијски” обојеног ангажмана који је имао највећи утицај на његову славу, био је и један од носилаца “Црног таласа” југословенског филма. Вероватно најзначајнији филм овог алтернативног жанра, “Скупљачи перја” није могао да прође без Батине улоге у којем је тумачио главног негативца Митру.

Оно што је Велимир Бата Живојиновић оставио иза себе, поред огромног броја улога и вансеријских филмских перформанса у домаћој кинематографији еквивалентно је ономе што су деценијама пре њега америчкој кинематографији оставили Кларк Гејбл, Хемфри Богарт И Гери Купер – стил и уметнички приступ који ће задужити будуће генерације и који неће, готово сигурно, још дуго бити превазиђен.

 

Аутор текста: Петар Бабић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s