Повратак шизофрене реторике деведесетих

Последњих неколико дана смо сведоци све сулудијих изјава које долазе директно из штаба Српске напредне странке и лично из уста њиховог председника странке Александра Вучића, поводом нелегалног рушења објеката у Савамали од стране људи у фантомкама и грађанских протеста који су реакција на ћутање власти и заташкавање афере. Не може да се каже да је трећеразредно спиновање Вучића и његових најближих сарадника  изненађујуће, пошто је постало својеврсни trademark њихове владавине. Оно што овде боде очи је очигледно коришћење застареле, милошевићевске реторике путем које се покушава релативизовати значај афере „Савамала“ и делегитимизовати грађанске протесте поводом афере који су већ два пута одржани у Београду. Вучић је у изјавама за Б92 успео некако да повеже догађаје у Савамали, убиство певачице Јелене Марјановић, хапшење бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, Земунски клан, као и да окарактерише грађанске протесте као заверу „жутих“ у циљу његовог свргавања са власти и тако још једном доказао да му је преко потребан нови ПР који ће га научити како да боље спинује и да обуздава своју радикалску природу. У саопштењу СНС-а се такође протест оцењује као „још један политички скуп, у организацији Пајтићеве Демократске странке, Демократске странке Србије, Двери, Радуловићеве и Тадићеве странке, разних Веселиновића и Вукадиновића, који су из читаве Србије успели да доведу једва две хиљаде својих присталица, показује да сви они заједно немају баш ништа да понуде грађанима Србије, осим мржње према Александру Вучићу и свему што представља просперитет и развој Србије“, оцена која је нетачно дискредитовала грађанске протесте као опозиционе и искористила добро познату формулу из деведесетих где се број протестаната многоструко смањује.

Да овакве изјаве нису изолован случај само за Напредну странку, доказују и бројни текстови домаћих медија, почевши од Информера, Пинка, а и Политике која репутацију респектабилног и неутралног листа свакодневно губи прилично острашћеним пискарањем њихове главне уреднице Љиљане Смајловић. Љиља у коментару од четвртка се осврће на исте оне грађанске протесте о којима тако нашироко говори и Премијер и са истим жаром осуђује те зле грађане који су за време шетње узвикивали накарадности и показивали средњи прст у правцу редакције Политике у Македонској. Спомиње се и враћање у деведесете са малим twistom: сада су протестанти ти који инсистирају на повратку мрачних деведесетих и који злокобно најављују оно што се дешавало у зиму 1996/1997. Смајловић уз своје елементарно непознавање природе ова два по много чему различита протеста, повлачи линију и доводи их у директну везу и на тај начин практично потврђује исто оно што смо већ чули из штаба владајуће партије: протести су организовани од стране опозиције и служе рушењу тренутног режима. Да употребим речи госпође Смајловић, „ово што сам видела много више личи на старо, похабано, већ виђено“.

Овај коментар не изражава мишљење целокупне редакције Часописа „Политиколог“, нити Факултета политичких наука. Коментар као новинарски жанр се може сматрати искључиво личним ставом аутора текста

Аутор текста: Сандра Јовићевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s