Звезде, звездице и други фактори

Музичка и друга такмичења на телевизијама привлаче велики број људи. Нуди се инстант слава, а рејтинг комерцијалним телевизијама све више расте.

Петак, субота, недеља. И опет све у круг. Тражимо ново лице. Препознатљиво, аутентично. Пријавите се, један од хиљаду вас биће на телевизији. На вама је докле сте спремни да идете да на тим малим екранима и останете.

Када се 2006. године први пут у Србији појавио ,,Велики братʼʼ, нико није могао ни да очекује да ће нешто мање од десет година касније тo бити само почетак оног што се данас промовише на телевизији. Од фармера до краљева, разни су парови оговарали сами себе за коју хиљаду евра више. Онда су на велика врата ушли неки мали људи чија имена знамо по имплантима и технолошким достигнућима. Ретко ко је могао да претпостави да ће нешто што би прочитао у вестима у огледалу могао да гледа на некој тамо веселој телевизији која је до пре неколико година пуштала цртане филмове и тинејџерске серије. А онда је рејтинг почео да скаче.

До сада бесмислено приказивање непознатих добија нови смисао кроз емисије забавног карактера које окупљају звучна имена. На аудицију за нови ,,Икс факторʼʼ пријавило се неколико хиљада људи. Још два музичка формата окупило је још више оних жељних инстант каријере. А на једној сцени нашла су се и деца.

Ако питате малишане који са десет-дванаест година стављају тешку шминку, уче захтевну кореографију и труде се да им фалсет буде савршен, вероватно ће рећи да су ту, на тој сцени да се забављају. Бројне америчке ријалити емисије у којима мајке своју децу која још нису изашла из вртића шаљу на ,,модне пистеʼʼ ради личног задовољства углавном у свету наилазе на негативне коментаре. Онда се појављују и друге емисије у којма се такође појављују деца. Опет нашминкана, опет под великим теретом – зарађујући детињством.

Мала је граница између показивања и доказивања. И критиком посвећујемо пажњу, а ако пробамо да затворимо очи пред информацијама којима нас засипају, некако ће ипак, наћи пут до нас. И до деце која траже идоле на насловним странама. А када деца изађу из свог звона и чују за Орвела, можда им се ,,Труманов шоуʼʼ нађе на листи документарних филмова који осликавају данашњу ријалити стварност.

Након тешког радног дана (они који имају ту привилегију) седају у своје двоседе, узимају даљински, укључују ТВ, а са њим и дугме за критику. Хоћемо ли почети да се играмо ,,Великог братаʼʼ и избацујемо канале кича и шунда, или ћемо дати неком другом да се за нас пита?

Овај коментар не изражава мишљење целокупне редакције Часописа „Политиколог“, нити Факултета политичких наука. Коментар као новинарски жанр се може сматрати искључиво личним ставом аутора текста.

Аутор: Миљана Милетић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s