На данашњи дан: Протести на Тјенанмену

Врело јунско поподне 1989. године. Колона тамнозелених тенкова пролази кроз опустошене улице Пекигна, приближавајући се тргу Тјенанмен. Њихов циљ је, да по директиви комунистичке владе Народне Републике Кине, разбију седмонедељне студентске протесте изазване смрћу бившег генералног секретара Комунистичке партије Кине  Хуа Јаобанга. Из једне од споредних улица истрчава човек са две кесе пуне намирница и стаје пред колону, заустављајући кинеску војску на самом улазу у трг. Тенкови се на тренутак заустављају, да би затим спорим маневром, први тенк у колони покушао да обиђе човека.

„Четворојунски инцидент“ или „Четворојунски масакр“ представља један од светски најзначајнијих антикомунистичких протеста. Почео је 15. априла 1989. године, након смрти Хуа Јаобанга, генералног секретара КП Кине који је пратећи светске трендове, имао намеру да либерализује кинески комунизам. У периоду између 1980. и 1987. године, Кина је доживела невероватан економски просперитет, највише захваљујући Јаобанговим либералним реформама – делимичном отварању тржишта и реструктуирањем образовног система.  Међутим, 1987. године, у борби за превласт у руководству КП Кине, победу је однела конзервативна струја која је убрзо након преузимања власти сменила Јаобанга. Протестна атмосфера и повећано незадовољство студентске омладине и интелектуалаца кулминирала је растућим непотизмом и корупцијом у руководећим структурама, двогодишњом инфлацијом као и променама и протестима у Источној Европи. Коначна ескалација уследила је 22. априла, када се на дан сахране Хуа Јаобанга на десетине хиљада студената окупило испред Тјенанмен трга у Пегингу захтевајући демократске реформе. Средином маја, у тренутку посете председника СССР-а  Михаила Горбачова Кини, на главном пекиншком тргу окупило се више од милион људи  што су успели да пропрате и главни западни медији који су покривали Горбачовљеву посету. Тако је слика са Тјенанмена обишла свет.

На самом почетку протеста владајућа структура заузела је равнодушан став према протестима, не предузимајући никакве акције у њиховом сузбијању или испуњењу захтева. То је додатно разљутило јавност која се у све већем броју, из дана у дан, окупљала на тргу Тјенанмен у чему су их подржавали и новинари страних медија који су, из часа у час, обавештавали светску јавност о догађајима у Пекингу. Коначно средином маја,  након бурне расправе на једној од седница КП Кине, руководство земље са премијером Ли Пенгом на челу, прогасило је ванредно стање у граду и мобилисало војне снаге у циљу спречавања даљих протеста. У прве две недеље ванредног стања, протестанти су успешно блокирали војну силу у намери да продре у ужи центар града. Ситуација се драстично променила почетком јуна, када су у ноћи између 3. и 4. јуна мобилисани тенкови који су продрли у град и пред собом газили и пуцали на окупљене протестанте. До 5. јуна преосталих неколико хиљада демостраната разбежало се са трга. У у нападу војске на демостранте процењује се да је погинуло око 250 људи, а више од седам хиљада  је рањено. Сви страни новинари протерани су из Кине. Јавна обележавања овог догађаја у Кини су забрањена. Кинеска влада и данас, након 27 година од овог инцидента није публиковала све информације и нерадо говори о овом догађају.

Аутор текста: Петар Бабић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s