Отворен 61. Међународни београдски сајам књига

Пред препуним штандом Ирана, земље почасног госта 61. Међународног београдског сајма књига у хали 2, јуче је свечано отворена највећа културна манифестација у региону под слоганом „Књиге у руке“.

„Отворимо књиге, удубимо се у њих, па ће се и нама свет отворити пред очима и удубити се у нашу свест,“ поручио је на самом почетку свог обраћања председник Матице српске Драган Станић, познатији под псеудонимом Иван Негришорац, коме је припала част да свечано отвори Београдски сајам књига, и додао:

„Свет око нас јесте управо то – најсложенија могућа књига коју ваља ишчитавати без наде да ће се икада дочитати до некаквог фиктивног краја. У том ишчитавању, пак, ваља научити језик којим је књига написана и језик на којем свет почива. Јер, на Почетку свега беше реч, логос, а ту логосну суштину света ваља очувати уколико желимо да и свет, и људски род, па и књиге, и надаље постоје“.

knjige2016_9922_v.jpg

Он је, наводећи примере из традиционалне персијске и српске књижевности нагласио да „читање књига, учење језика и разумевање света јесу само различити аспекти исте ствари”, те да “отварајући књиге, ми отварамо нас саме и препознајемо ко смо и шта смо, по каквом то језику као смисленом систему знакова уређујемо наш свет, те како тај свет уопште изгледа и какви су изгледи за његов даљи опстанак”, и додао да књиге чезну за својим читаоцима онолико колико читаоци чезну за књигама, оценивши да су књиге нека врста писма и то отвореног писма.

„Београдски сајам књига означава тренутак славља којим се у језику, посредством књиге, пред нама отвара читав свет, са многим својим језицима и тајнама, лепотама и ругобама због којих вреди живети. Зато, радујући се због оваквих сусретања, објавимо да је дошао тренутак да 61. пут по реду кренемо једни другима у сусрет: отворимо се књизи да не бисмо остали затворени у себи самима“, поручио је Станић.

„Ненаметљива моћ књиге лежи управо у томе што је у стању да са четири стотине папирних страница подигне мост који повезује четири стотине година живота и, затим, тај исти мост продужи до сваке куће у свету, до сваког језика и културе“, рекла је иранска књижевница и редитељ Наргес Абјар у име земље почасног госта овогодишњег Сајма, наводиће пример романа српског нобеловца Иве Андрића “На Дини ћуприја”, који је пре 40 година преведен у њеној земљи.

knjige2016_0057_s2.jpg

У древном Ирану реч књига се употребљавала за ‘свету књигу’, а писање и писменост су, исто тако, сматрани светим. И ми сада пишемо за људе у Ирану који живе са књигом“, казала је она.

Говорећи о традицији писања и превођења у Ирану које почиње од камених таблица и епохе Ахеменида, саопштила и да “сваке године у Ирану око шест милиона Иранаца посети Међународни техерански сајам књига, да је у последње четири године објављено око 300.000 наслова” те да су “пре око седамдесет година Иранке узеле перо у руке и почеле да пишу”, тако да “данас у Ирану на сваких пет мушких писаца, постоје три списатељице”. Истичући да је “књига оно магично и бесмртно достигнуће људског рода које повезује и спаја наше нараштаје”, Абјар се захвали управи Београдског сајма књига и министру културе што су изабрали Иран за земљу почасног госта и позвала српске издаваче на Сајам књига у Техерану.

Отварању 61. Међународног сајма књига, између осталих, присуствовали су министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић, амбасадор Ирана у Србији Манџид Фахим Пур, представници Иранске амбасаде и Иранског културног центра, представници Скупштине града Београда, издавачи и бројни посетиоци Сајма.

У оквиру свечаног отварања наступио је оперски првак Оливер Њего који је отпевао песму „Што те нема“.

Најмасовнија културна манифестација у Србији и највећи сајам књига у региону, уз учешће преко 450 домаћих и иностраних излагача, биће отворен свакога дана до 30. октобра. Цена карте је 250 динара за групе мање од 20 и 150 динара за велике групе.

Извор: Сајам књига

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s