Ноћ када се мртви буде

Последњи дан октобра се слави као дан када се духови појављују међу живима, дан када се слави све натприродно и бизарно, гротескно и необично. Прикладно назван „Ноћ вештица“ 31. октобар са пратећом сценографијом у виду слепих мишева и изрезбарених бундева, је празник који увесељава децу и одрасле широм света.

GTY-halloween-01-as-161028_12x5_1600.jpg

 

Иако су данас прве асоцијације на Ноћ вештица костимиране журке, маратонско гледање хорор филмова и слаткиши, овај празник датира два миленијума уназад, у доба старих Келта који су живели на територији данашње Велике Британије. Пре појаве хришћанства, паганско келтско становништво је славило 31. октобра и првог новембра свој највећи празник Samhain, који је симболизовао крај сезоне жетве и почетак зиме. Сматрало се да је током ова два дана граница између живих и мртвих слабија, те да духови и остала натприродна створења могу да се слободно шетају међу живима. Да би умилостивили натприродна бића, Келти су остављали храну и пиће испред прагова својих кућа као дарове којима су осигуравали да ће их они поштедети и обезбедити им лагодну зиму. При изласку из кућа, људи су се маскирали да би одали почаст мртвима и да би се заштитили од духова. Из овог периода потиче и најпознатији обичај током Ноћи вештица, где би прерушени људи ишли од врата до врата рецитујући и певајући песме у замену за храну.

У 8. веку нове ере, Samhain под утицајем хришћанства постаје део традиције на територији данашњих католичких земаља и празнује се током три дана: 31. октобра као „Вече свих светих“, првог новембра као „Сви свети“ или „Дан мртвих“, а дан касније обележава се као „Дан душа“. На празник „Сви свети“ обичај је да се даје почаст свим свецима и мртвима за које се верује да су отишли на небо. Преузет из паганске традиције, задржава већину веровања, првенствено оно да је током овог празника најлакше живима да успоставе конкакт са мртвима. Папа Гргур III се сматра заслужним за настанак овог празника у свом модерном, хришћанском руху у 8. веку, док је декретом цара Светог римског царства Луја I Побожног овај празник постао црвено слово широм Европе. На први новембар се по обичајима католичке и неких протестантских цркава иде на гробље и оставља се храна и пиће за покој душе, а гробови се декоришу цвећем и свећама. У нашој православној традицији зимске задушнице падају на овај датум.

Са друге стране океана, у данашњим Сједињеним Америчким Државама, прослава Ноћи вештица није била уобичајена све до половине 19. века. Како су први амерички досељеници били пуританци који су се строго придржавали правила своје протестантске цркве, овај празник није прихватан у колонијама Нове Енглеске. Тек у другој половини 19. века, са доласком милиона ирских имиграната у САД, Ноћ вештица добија своју данашњу форму и почиње да се слави широм континента. Преузимајући обичаје од Енглеза и Ираца, Американци почињу да се костимирају и иду од врата до врата тражећи храну од комшија, обичај који се одржао и до данас. Неудате девојке су веровале да ће уз помоћ трикова са јабукама, концем или огледалима на Ноћ вештица моћи да сазнају ко ће им бити муж у будућности.

Костими за Ноћ вештица крајем 19. века

Крајем 19. века, начињени су кораци у секуларизацији овог обичаја и он постаје празник целе заједнице, дан када се окупљају пријатељи и породица и причају приче о духовима и натприродном уз храну и пиће. Организовање забава постаје све уобичајеније почетком 20. века и од тада је и главни начин прославе Ноћи вештица за децу и одрасле. Ових година почиње и нагла комерцијализација празника и фокусирање на децу и младе као циљну групу конзумената којима треба понудити широк дијапазон производа током празничне сезоне.

Данас је Ноћ вештица у Америци најкомерцијалнији празник поред Божића, током којег се годишње у просеку потроши 6 милијарди долара на костиме, декорацију и слаткише.

 

Аутор текста:

Сандра Јовићевић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s