Република Српска између независности и унитарне БИХ

Трибина ,,Република Српска између независности и унитарне БИХ“ одржана је у среду на Правном факултету у Београду у организацији Удружења студената Правног факултета ,,Номоканон“. Тема трибине био је статус Републике Српске, а дискусију о томе водили су учесници проф. др Бранко Ракић, проф. др Александар Јакшић, проф. др Слободан Орловић, г-дин Горан Петронијевић- бранилац др Радована Караџића, првог председника Републике Српске, као и Марко Аћић-заменик генералног секретара Народне скупштине Републике Српске.
Након што су ораганизатори укратко представили тему напоменувши да је устав БИХ-а од Дејтонског споразума па до данас мењан чак око сто пута и то сваки пут на штету Срба, присутнима се обратио Бранко Ракић.
Бранко Ракић редован је професор Правног факултета Универзитета у Београду, а поводом тренутне ситуације у Републици Српској сматра да је прво питање које би требало поставити да ли је распад Југославије имао правно упориште у националном и међународном праву. ,,Национално право подразумева да се граница државе не сме мењати без сагласности свих, а такве сагласности није било те је самим тим ово право прекршено. С друге стране, међунароодно право подразумева да се акти о самоопредељењу односе на окупиране народе и нарподе који су под колонијалном влашћу, тако да основ за самоопредељење не постоји“, нагласио је Ракић.
Александар Јакшић, редовни професор Правног факултета у Београду, упоредио је резолуцију 757 која се односи на БИХ са резолуцијом 1244 која се односи на КИМ, а са којом су донети акти у супротности. Јакшић је говорио и о самоопредељењу рекавши да та реч данас добија постмодерно значење у смислу да свако има право на самоопредељење и додао да је право на колективни идентитет културно право Републике Српске.
Слободан Орловић, ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, сматра да је проблем што се БИХ не може дефинисати, већ да она може бити и ,,свашта“ и ,,ништа“. ,,БИХ се може дефинисати и као федерација јер има дводомни парламент, али и као конфедерација због права на вето. Могло би се рећи и да је унија јер се састоји од два ентитета у којима живи три народа. Не зна се шта стварно БИХ представља. Оно што је чињеница је да се Република Српска приближила унитарној БИХ, а удаљила од самосталности, али сам сигуран да се то постепено мења“, рекао је Орловић.
Бранилац Радована Караџића, Горан Петронијевић изавио је да су сви проблеми настали распадом Југославије која је доживела крах не зато што су народи те републике то желели већ зато што је неко споља то хтео јер му је било у интересу. ,,Циљ оних који су изазвали распад Југославије био је  изазивање малих контролисаних сукоба јер је Југославија постала веома снажан фактор не само на европској већ и на светској мапи, а то њима није одговарало. Други циљ био је окупирање територије војним снагама Уједињених нација“, рекао је Петронијевић и додао да је највећа грешка тадашње власти што није успела да препозна ситуацију и претпостави какве последице могу настати. ,,Сви ратови на тлу некадашње Југославије су сукоби у којима су сви жртве и сви криви, али се суди само Србима и једино се они спомињу као главни кривци док се на наше жртве нико не осврће. Говори се о геноциду у Сребреници и доношењу декларације, а то је ван памети јер ако је нешто истина то је истина и нема потребе да се штити декларацијом“, закључује Петронијевић. Бранилац Радована Караџића такође сматра да ће Република Српска у наредних десет година постати држава, али да до тада она не сме дозволити да се слово Дејтонског споразума промени.
Последњи учесик трибине Марко Аћић, заменик генералног секретара Народне скупштине Републике Српске, рекао је да је БИХ експеримент који има све фазе укључујући и закључак и да ће веома ускоро креатори тог експеримента закључити да није успео. ,,Не смемо заборавити да је највећи број злочина над Србима учињен у заштићеним зонама Уједињених нација, као и да постоје докази да су Муслимани сами убијали своје цивиле да би окривили Србе. Оно што је тренутно најбитније јесте да нам иду у прилог и избори у Русији и избори у Америци и ја не бих да се фокусирам на одређени број година, али сам сигуран да ће за време наших живота постојати једна велика или две српске државе“, закључио је Аћић кога су присутни студенти поздравили великим аплаузом.

Аутор текста:

Марија Чанковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s